Којим се превентивним мерама могу спречити болничке инфекције

Здравствени радници се свакодневно суочавају са новим изазовима у спречавању болничких инфекција. Тој теми посебна пажња била је посвећена на конгресу у организацији Балканске асоцијације медицинских сестара и удружења здравствених радника и сарадника „Ескулап".

„У установама и земљама ниже развојне моћи просто то је такав тренд да се свакодневно морају стицати нова знања и управо овакви скупови служе да еминентни стручњаци из света и земаља у региону поделе искуства, која могу бити примењена, заснована на научним доказима и доктринама", наводи Јелена Пановић, из Института за кардио васкуларне болести „Дедиње" Београд.

Клинички центар Љубљана има полувековну традицију на пољу превенције инфекција. Дуже од две деценије имају и посебну службу за превенцију, која се бави едукацијом запослених и пацијената. У последње време се суочавају са вишеструко отпорним бактеријама, а то је и глобално проблем.

Др Татјана Мрвић, из Клиничког центра Љубљана каже да је донедавно ситуација у Словенији била релативно добра. “Ни у општој популацији тога није било, али сада нам се ствари погоршавају. Везе са бившим југословенским републикама су прилично блиске - ваши људи долазе код нас, наши људи иду код вас - и то је сегмент који нам ствара проблеме. Тако да се тренутно све некако фокусира на то да, због потешкоћа у лечењу и потешкоћа са тим пацијентима, спречимо те инфекције. Морамо бити заиста врло, врло стриктни како нам се бројеви не би повећали", истиче др Мрвић.

На првом месту је свакако хигијена, али и све друге превентивне мере којима се могу избећи болничке инфекције. У Сарајеву су у томе постигли успех, применом искустава и сарадњом са шведским и чешким колегама.

"Собе су двокреветне са мокрим чвором, са онолико елемената колико треба да садржи болесничка соба. Ни случајно претрпана. Посете пацијентима нису улазиле у собе. Дакле, постоје велике трпезарије и простор у којем пацијент може примити посјете. Употреба антибиотика је била адекватна према оним гајленсима који су нам дали шведски тимови који су боравили код нас", наглашава др Нада Малешић, из Клиничког центра Сарајево.

А на развијање отпорности бактерија утиче свакако и неадекватна примена антибиотика, на шта упозорава Јелена Пановић, из Института за кардио васкуларне болести „Дедиње" у Београду. "Узмемо неки антибиотик на своју руку. Или ту антибиотску терапију прекинемо пре времена, пре него што је завршена комплетна терапија. Па онда у неком другом акту инфекције наставимо, ако пронађемо у кући једну или две таблете, па започнемо самоницијативно", наводи она.

Здравствени радници су изложени константном ризику од инфекција. Зато скрећу пажњу да се поштују све мере, како би се избегао ризик по пацијенте и све оне који их лече. Уосталом, на то упућује и овогодишњи слоган конгреса "Чувај ме, чувам те".