Историјски архив у Врању чувар културе сећања

Плакати са изложби или скупова, документа, дневници, фотографије. Грађани доносе или шаљу путем мејла личне успомене које могу бити и историјски значајне, за град или округ.

Мирољуб Стојичић, архивски саветник, каже: "Нама као установи то много значи, али значи и свима нама који овде живимо, да видимо ко смо, где смо, одакле смо, ко су нам преци, јер смо на тако једном занимљивом геополитичком подручју. Треба да памтимо и да негујемо ту културу сећања."

Одељење за дигитализацију формирано је пре годину дана, и од тада је прикупљено око 3000 докумената. Поједина архивска грађа доступна је и на сајту установе.

Мирољуб Стојичић додаје: "Истраживачи, историчари, студенти који пишу радове, обично нам траже када је у питању историја Врања, траже недељник Слободна реч. У процесу смо дигитализације тог недељника и на сајту може да се прочита, да се нађу сви бројеви, наставићемо и у будућем периоду са тим послом. Kао и са дигитализацијом црквених матичних књига, то је изузетно важна архивска грађа. Најстарија црквена матична књига коју чувамо је из 1878. године."

Чувају се и негативи на оловним плочама, укупна дужина архивске грађе је 3,3 километра где је забележена историја Врања од краја 18. века. Историјски архив крајем марта обележава 63 године од оснивања, у припреми је публикација и изложба о фудбалу у Врању.

Ненад Јовић, директор Историјског архива Врање, објашњава: "Том изложбом показујемо, и грађани ће сазнати, какав је развој фудбала био у 20. веку, тачније од 1914. до 1999. године. Публикација садржи негде око 100 страна, где ће наши грађани сазнати ко је у граду донео прву фудбалску лопту, како су настали и када фудбалски клубови, где је одржана прва утакмица."

Установа културе Историјски архив "31. јануар" у Врању покрива подручје Пчињског округа.