Дирљив испраћај у пензију школског домара Славка
Домар у Основној школи "Вук Караџић" Славко Тешмановић,у Лозници одлазак у пензију памтиће као један од најлепших дана у свом животу. Ученици и колектив приредили су му изнанеђење, а снимак тог догађаја одјекнуо је и на друштвеним мрежама.
Уз овације и громогласан аплауз ушетао је Славко последњег радног дана у школу у којој је провео последњу деценију свог радног века. Машиновођа по струци, а у срцу и радној књижици домар, овај насмејани Лозничанин у пензију је отишао са сузама радосницама.
"Зар је неко могао да очекује да сва деца из школе изађу и да ме испрате, онако баш је било изненађење. Послали су ме да попијем кафу једном са колегама и онда је дошла учитељица Жељка и рекла да изађем и кад сам изашао остао сам без речи и текста", истиче Славко Тешмановић, домар.
За ученике Славко је члан породице, јер како, кажу, другачије да назову особу која их је тешила када добију лоше оцене, чекала са њима после школе када родитељи закасне и заједно се радовала сваком успеху.
"Славко нас је у школи увек дочекивао са великим осмехом, увек је имао неку шалу за нас, увек нас је подржавао", каже Јована Радаљац, ученица.
"Ово је била спонтана идеја свих нас, желили смо да покажемо колико је Славко утицао на нас и на наше животе" , наглашава Ива Михаиловић, ученица.
"Приредили смо му веома лепо изненађење, свима нам је значио, памтићу га по шалама" истиче Хелена Живковић, ученица.
И у колективу, тврде, без Славка ће даље тешко, јер је био човек за све.
"Био је савршен кућепазитељ ове школе. Сакупљали смо порукцие од сваког детета које су почињале са волимо вас зато што и највећи број јер сам ја сакупљала поруке и стављала их у кутију највећи број порукица је био те садржине волимо вас зато што сте увек били насмејани, зато што сте увек били ту нас подржтие" каже Тијана Васић, вероучитељка.
"Овим гестом смо исказали лепоту овог посла, без обзира да ли је у питању наставно или ваннаставно особље. Ја сам срећна што сам упознала и радила са овако дивним човеком као што је Славко" објашњава Александра Деспотовић, наставница информатике.
Одлазак у пензију Славку доноси нове изазове, али поручује да ће за своју децу и колеге бити ту кад год затреба - и за утеху, и за осмехе, па чак и онда када нема ко да замени сијалицу или поправи врата.
Коментари