Зашто је пала цена товљеника?

Прошле године, у оборима је имао 17 крмача, ове само три. Ненад Бугарчић из Мишара код Шапца, у фебруару је продао 25 свиња, и уместо зараде, изгубио је 5.000 динара по грлу. Нови циклус това, не планира.

,,Ја сам продао свиње на 140 динара, за брзо плаћање, плаћање сутрадан. Али сам имао варијанту на 160 динара, међутим, то је мало чекање пара. Добијено је 19.200 свиња је коштала 24.000 мене, направљен је губитак на 25 комада озбиљан. Оставио сам био поново 25 да товим, и преломио сам и јуче сам некој печењари дао'', каже Ненад Бугарчић, пољопривредник из Мишара код Шапца.

Произвођачи који купују прасад, кажу да цена товљеника не би смела да буде нижа од 200 динара. Свиња немамо довољно за наше потребе, а упућени тврде да домаћу производњу додатно угрожава прекомерни увоз.

,,Ми смо само 2024. године увезли близу 50 хиљда тона свињског меса, то су званични подаци Управе царина. Међутим, ако погледате податке из ЕУ, из Еуростата, они говоре нешто сасвим другачије, да је само из ЕУ у Србију извезено близу 78 хиљада тона свињског меса. Није проблем увоз само у претходној години, ако уземо статистику, последњих пет година, увоз је порастао 300 до 500%”, наводи Младен Алфировић, стручни консултант Удружења одгајивача свиња Србије.

Додају и да су појефтиниле свиње у откупу, али не и у малопродаји.

,,Подсетићу гледаоце да је прошле године да је откупна цена у ово време била 260 динара, а данас је 160 и има неких најава да ће ићи још ниже. Цене меса у малопродаји, нажалост, не прате овај тренд, тако да су негде највећи профитери ове ситуације, увозници и трговци, а највећу цену плаћају крајњи потрошачи који једу месо пореклом из увоза, које није посебно обележено, где се основно сумња, а можемо то одогворно потврдити то да се месо увози највећим делом из Шпаније, која је земља где се 100% за исхрану животиња користи ГМО сојина сачма'', каже Младен Алфировић, стручни консултант Удружења одгајивача свиња Србије.

Имају сточари вољу и капацитете, али им недостаје сигурност у производњи како би оборе поново напунили.

,,Ми математички морамо да будемо како ваља. Или нама неко да каже, да наше свиње, наше месо не треба. Да се ми сналазимо, како ће да не држимо, или шта већ. Мора нам се рећи у ком правцу ће се ићи, јер ми смо људи који покушавамо да опстанемо. Ја сам баш пољопривредник чист, ми немамо приходе никакве друге. Покушавамо да опстанемо, и изгурамо причу, али опција у овом тренутку прављења губитака, то не може'', каже Ненад Бугарчић, пољопривредник из Мишара код Шапца.

,,Уколико се нешто хитно не предузме, и оно мало преосталих фарми ће бити угашено. И ми ћемо буквално постати земља која је 100% зависна од увоза свињског меса, иако смо сада у великој мери зависни. Дакле, нама треба интерсекторски приступ, читав низ мера мора да буде примењен, у сарадњи са министарством трговине, министарством пољопривреде, министарством финансија, како би се на првом месту ограничио увоз, не само свињског меса, него и прасади за тов'', сматра Младен Алфировић, стручни консултант Удружења одгајивача свиња Србије.

Пад откупне цене, највише угрожава мала газдинства која гаје свиње. Држава тов свиња субвенционише са 1.500 динара по грлу.

Житарице извозимо, а свињско месо увозимо. Стручњаци кажу да би уз одређене мере, то могло да се промени.