Калемљење бостана најважнији посао у Житорађи
Велики произвођачи поврћа у општини Житорађа ових дана много раде. Сада је у току такозвано калемљење бостана које се овде практикује последњих 30 година и које произвођачима доноси бољи род и већи принос, али многи тврде да је због тога, ова летња посластица изгубила укус који је имала некада. Шта је од тога тачно, проверавао је Небојша Ђорђевић, на лицу места, код произвођача.
Породица Драгана Пешића, из житорађског села Самариновца, спада у ред највећих произвођача поврћа у Добричу. Најзаступљенији је бостан, за чију скору садњу, уз помоћ комшија и рођака, ових дана припремају расад. Производна година започела је пре око месец дана, сетвом семена бостана и подлоге, који се сада спајају посебним поступком калемљења, у једну биљку.
“Овај посао траје негде око месец дана, негде око 40 хиљада нам треба корена биљака, ово сада радимо за рану производњу, за тунеле, а за једно десетак дана почињемо на отвореном пољу, сетва, калемљење, значи месец дана имамо овај посао калемљења расада за девет хектара површине”, каже Драган Пешић, повртар из Самариновца.
Да би овај посао био завршен у што краћем року и на време, допринос дају сви укућани. Свако од њих има свој део посла.
“Ујутру сам ту са мојима, поподне школа, увече се учи, стижемо све. Мој део посла је завршни спој подлоге и лубенице, извештила сам се, годинама радимо велике површине и велики је број у питању”, каже Драганова ћерка Јована Пешић.
Слична ситуација и у домаћинству Драгише Милошевића, који такође ових дана припремају расад бостана. Кажу да се ова култура деценијама гаји у њиховом крају, а да је својеврсна прекретница настала од момента, када су почели са калемљењем бостана.
“Од 90-их година смо почели да стављамо фолију, испод фолије смо садили, а онда смо 1993. први пут калемили бостан и од тада до сада, никако не садимо друго, само калем. -Може се чути, пре свега од стране купаца, да је на овај начин убијена сласт лубеницама и да практично више немамо онако слатке лубенице, какве смо некад имали? Шта ви кажете на то? -Апсолутно није тачно то. Ево одмах ћу да наведем пример како то није тачно. Лубеница, када се сади хибрид, он је произведен за калемљење, а не за директну садњу. Гарантовано је овако лубеница лепша, слађа и боља”, каже Драгиша Милошевић, повртар из Самариновца.
Већ до краја марта, у зависности од временских прилика, бостан би требало да буде расађен у пољу, у специјалним тунелима од најлона, који ће га штитити од евентуалних ниских температура и невремена, током пролећа. Прве зреле лубенице, према речима произвођача, могу се очекивати крајем јуна и почетком јула месеца.
Коментари