Српски Нотр Дам у Доњој Kаменици код Kњажевца
Црква Пресвете Богородице у Доњој Kаменици, на петнаестом километру пута од Kњажевца према Пироту, најзначајнији је споменик средњевековне културе у књажевачком крају. Необична и јединствена архитектуре одувек је привлачила пажњу и знатижељника и научника јер још увек није открила најважније детаље из своје прошлости, посебно о свом загонетном пореклу.
Помешаних архитектонских стилова, са карактеристичним кулама и уским прозорима налик пушкарницама, Богородичина црква у Доњој Каменици припада Тимочкој епархији, а о њој брину Завод за заштиту културе у Нишу и књажевачки Завичајни музеј.
Милица Михајловић, кустос, историчар уметности из Завичајног музеја у Kњажевцу, објашњава: "Сматра се да је црква подигнута у првој половини 14. века и то на месту старијег сакралног објекта, док је живопис изведен у другој половини 14. века. Реч је о деспотској, то јест властелској задужбини, по неким икстраживачима придворној, односно гробној цркви која је била део већег манастирског комплекса."
Основа цркве је у облику сажетог крста са куполом. Иако веома мала и без иједног правог угла, она има све елементе неких од наших најзначајнијих средњевековних споменика.
Милица Михајловић додаје: "По архитектонским карактеристикама црква припада корпусу позновизантијске архитектуре. Присутни су елементи рашког градитељства, као и посредни утицаји Романо-Готске архитектуре које на ове просторе стижу са приморја, преко централног дела земље, а под утицајем српских средњевековних цркава попут цркве Светог Николе и Свете Богородице у Топлици, Светог Ђорђа у Расу и многих других."
Романски утицаји оличени су у двема карактеристичним кулама са стримим оловним покривачима, због чега каменичку цркву називају и српским Нотр Дамом, а јединствена је и по томе што њен ктитор још увек није са сигурношћу утврђен.
Милица Михајловић каже: "Постоји неколико претпоставки које непознатог властелина доводе у везу са Видинским кнежевством, непознатим сином бугарског цара Михаила III Шишмана, страдалог у бици на Велбужду 1330. године, или Михајлом, мање познатим унуком бугарског цара Јована Александра. Неки од истраживача повезују ктитора цркве са Михајлом Абовићем, то јест Михајлом Анђелковићем."
Живопис цркве добро је сачуван. Састоји се од пет циклуса са пажљиво бираним мотивима. Наос је осликан сценама великих празника и христовог страдања, уз мноштво других детаља. На једном од зидова припрате насликани су и загрљени ликови Светих ратника Теодора Тирона и Теодора Стратилата.
Милица Михајловић додаје: "На спрату припрате јављају се сцене из живота Светог Николе у северној кули, као и из живота Свете Петке у јужној кули. Свете Петке Римске и Свете Петке Иконијске, једне пострадале у другом, а друге у четвртом веку. Оне су детаљно приказане са сценама мучења и ово је јединствен циклус на Балкану."
Током своје бурне прошлости црква је претрпела многобројна оштећења, па је у неколико наврата била конзервирана и рестаурирана.
Милица Михајловић наводи: "У порти цркве откривено је преко 75 гробова. У једном од њих пронађена је сребрна дијадема са позлатом, која је вероватно припадала ктиторки."
Зајечарка, Ана Брдарац Младеновић, која већ шест година у Доњој Kаменици има своју радионицу за модне одевне предмете, својеврстан је туристички водич, на услузи свима који желе да виде цркву."
Ана Брдарац Младеновић, из туристичког инфо центра у Доњој Kаменици,објашњава: "Kључеви су код мене. Међутим, када сам ту стално, ја некако пустим да она буде отворена. Некад неко жели да уђе, неко не жели, просто људи уђу и уживају."
Осим што је вредан споменик средњевековне културе, црква у Доњој Kаменици отворена је за народ, богослужења, венчања, крштења, обележавања великих празника, за све оне које ту пут нанесе намером, или им на пропутовању са главног друма поглед привуче необична сакрална грађевина у сред села у Долини Трговишког Тимока.
Коментари