Емилија из Врања волонтира у Кенији, као учитељица спрема и ужину

У најсиромашнијем делу Најробија, ученици имају ужину само ако су њихови родитељи у могућности да то и плате. И за оне без хране има решења, другови се солидаришу, деле оброке. И Емилија је желела да помогне, спремила је за ученике кенијско јело, чапати.

‚‚Иако чапати није луксузно јело, јер се прави од воде, уља, соли и брашна, њихови празни тањири и осмеси су довољан доказ да је за срећу заиста потребно јако мало, мени данас срце пуно као кућа”‚ каже Емилија Стојилковић, волонтерка.

Од раног детињства је желела да посети Кенију, која јој је била најзанимљивија земља у географском атласу. Остварила јој се жеља, сада је у Најробију, комуницира са децом углавном на енглеском, помажу и наставници.

‚‚Овде радим на испуњењу једног од циљева одрживог развоја, а то је четврти циљ, квалитетно образовање за сву децу света, оно што је мене заиста поразило кад сам дошла овде јесу услови у којима деца стичу образовање, али и услови у којима раде сами учитељи”, каже волонтерка Емилија Стојилковић.

Док је у Кенији, Емилија Стојилковић живи у петочланој породици. За сналажење по граду, упознавање са културом, обичајима, помажу јој млађи чланови домаћинства.

‚‚Још увек покушавам да се навикнем на њихове услове, храна ми јако тешко пада, зато што су зачини потпуно другачији од ових на које сам навикла, још увек се прилагођавам на климатске промене и услове, али оно што могу да кажем да након једног одрађеног волонтерског дана осећај је наземењив и заиста непроцењив”, каже Емилија Стојилковић, волонтерка.

Мало је књига и школског прибора , папир и оловке, као и лопте, обезбедили су претходни волонтери, углавном из Србије. И Емилија жели да, уз помоћ донатора, прикупи новац за наставна средства.