Ненаду из Александровачке Жупе суграђани обезбедили лифт у згради

До Ненадовог стана на првом спрату стамбене зграде, води 35 степеника. До ове седмице тешко савладива препрека. Некада је могао до улице сам, али од пре осам година једино уз помоћ супруге, сина и мајке.

“Возио сам и кола и све, али после сам поломио кук, имао операцију 26 априла, сад ће да буде осам година. И од онда више не могу ни у кола, ни на ноге.Тешко. Сад могу сам све, да сиђем, изађем да прођем. Све комплет могу сад нема грешке. До продавнице, до апотеке”, каже Ненад Ивковић из Александровца.

Од балкона до улице, захваљујући лифту стиже за мање од два минута. Потребно му је још мало рутине јер је лифт аутоматски и опремљен сензорима.

“Изађе да поприча, да се види са другарима , да седне негде.Мада град као град нема приступе инвалидима стварно нигде.Он не може нигде да уђе сем у пошту.У Дом Здравља не може.Физикална терапија је исто на другом трећем спрату што њему много значи. Ми физикалну терапију морамо да платимо кад треба да мало ради вежбе”, наводи Мирјана Ивковић, Ненадова мајка.

Са овим проблемом објашњава Ненад суочава се шездесетак особа са инвалидитетом. Али, захвалан је и на овоме пријатељима и донаторима.

“Прва ствар је била да урадимо пројекат који неће никоме да смета. Да станари зграде дају сагласност, њима сам посебно захвалан на томе, Центру за социјални рад, Општинској Управи, а посебно нашим људима из Дијаспоре, привредницима који су препознали акцију и потребу да Неша данас може да комуницира са спољним светом”, истиче Бобан Прибановић, покретач акције.

Љиљана Радовановић, из Центра за Социјални Рад Александровац наглашава: „Јако нам је драго да је акција успела на нивоу града и да се све више препознају потребе људи који имају проблеме и потребу за квалитетнијим животом”.

А да би лица са инвалидитетом постала присутнија у свим сферама живота и самосталнија, кажу хумани људи Жупе, треба кренути од основних норми понашања. За почетак поштовати забрану паркирања на местима резервисаним за инвалиде.