Како избећи повреде на планинарењу и како реаговати ако до њих дође?
Пре неколико дана приликом силаска са планине Ртањ, по залеђеној стази педесетогодишња планинарка из Зајечара је приликом пада поломила десну потколеницу. Како предупредити овакве незгоде? Шта треба знати пре одласка у планину и како реаговати ако до повреде дође?
Током јануара и фебруара бројне су планинарске акције у Србији. За неколико дана је Богојављенски успон на бељаницу, а Планинарски савез Србије са својим клубовима организује два велика планинарска успона: на Велики крш код Бора и зимски успон на Трем, највиши врх Суве планине, недалеко од Ниша. Велико је интересовање за ове акције па се велики број планинара пријављује за учешће. Међутим, бајковити зимски пејзажи знају да буду опасни.
Евица Јеремић, чланица Планинарско-спортског клуба "Јастребац" Крушевац, одговара - како се припремити за планинарење да не би дошло до нежељених последица:
"Морамо радити на превентиви. Веома је важно, за почетак информисати се какви нас временски услови очекују, какав је концепт стазе, дужина стазе, висинска разлика и који је временски размак за који треба обавити успон. Зашто нам је то битно? Морамо бити реални у процени. Да ли смо довољно припремљени, на разне начине за такав један успон? Да ли имамо одговарајуће ципеле са вибрам ђоном који ће предупредити проклизавање? Да ли имамо одговарајућу топлу гардеробу за одређене временске услове? Притом морамо бити реални у процени да ли смо доброг здравственог стања“, истиче она.
Евица саветује и шта треба учинити, ако се догоди незгода: "Уколико нисмо довољно способни, а најчешће се дешавају повреде горњих и доњих екстремитета у зимским условима због клизања, довољно је за то обезбедити Горску службу спасавања, утоплити повређеног и учинити све да се санира почетни шок који је лице доживело услед повреде и наравно не напуштати повређеног, остати са њим до краја да бисмо на најбољи начин могли да допринесемо, а не да наудимо повређеноме неким нашим погрешним потезом."
Евица Јеремић наглашава да није препоручљиво да човек сам одлази на планину. Елементарна је ствар, каже, да човек има неко своје друштво са 2, 3 пријатеља. И наставља: „У случају да одемо, а да није у организацији клуба, потребно је да неког обавестимо где идемо и шта треба да очекујемо од једне такве активности, да имамо обавезно мобилни телефон са напуњеном батеријом и да будемо добро информисани где идемо и шта нас тамо очекује да не бисмо наишли на неке непредвиђене околности, да закопликујемо ствар“, истиче она.
Људи који живе подно Јастрепца и Копаоника кажу да се лети не иде у планину без гуња односно јакне, а зими без воде и хране.
Коментари