Двогодишња Ирина из Бора после више операција у Пољској први пут стала на ноге

Ирина Тројановски из Бора рођена је са, веома ретким, ТАР синдромом. После више операција у Пољској први пут стала је на своје ноге. Све трошкове око њеног лечења финансирао је град Бор.

Ништа није било лако од самог Ирининог рођења. Изазов велики, али љубав и пожртвовање родитеља још већи.

"Ирина је рођена са ТАР синдромом, проблем са ногама, скраћене ручице... Сада је био циљ да се ноге исправе како би могла у будућности самостално да хода. Имала је низ операција и успели смо", наглашава Јелена Тројановски из Бора.

Прве кораке направила је после интензивних физикалних терапија, које често нису биле ни мало пријатне.

“Тренутно је Ирина у гипсу, чека израду ортоза, па ће морати да настави да их носи наредних шест месеци и уз вежбе ускоро моћи ће и сама да хода", наставља Јелена.

После шока да ће борба са ТАР синдромом бити озбиљна, Иринини родитељи крећу, чини се, јединим исправним путем, ширећи око себе мрежу љубави и разумевања, које су несебично добијали.

Јелена Тројановски каже да је то је лепша страна приче. „Успели смо да пробудимо много емпатије, много позитивне енергије привукли смо са свих страна света од људи који имају сличан проблем, сви у нашем граду удружили су се и помогли нам”, истиче.

Најпре је помоћ стизала порукама у хуманитарним акцијама, а онда је град Бор преузео комплетно финансирања лечења. Формирали су фонд за лечење деце у градском буџету.

"Одвојили смо већ 20 милиона динара, али неће бити ограничења и ако буде потребно више. Имали смо у у 2024. неколико случајева којима се помагало из овог фонда. Иринина медицинска документација садржи све елементе да град може да подржи лечење и ми ћемо то наставити да радимо и у овој години”, наглашава Александар Миликић, градоначелник Бора.

"Имали смо среће да нам је град Бор помогао и да смо испунили услове Фонда за целокупно њено лечење. Смештај нам је био плаћен током лечења у Пољској, превоз, физикалне терапије... Град Бор је све то платио и бар нисмо имали стрес са финансијске стране", каже Јелена Тројановски.

Мама и тата поделили су улоге и чине све да постигну циљ и сами фасцинирани снагом своје ћерке.

"Она као да зна који јој је циљ. зато што је била све време јака и упорна. Пружала је до душе отпор на физикалној терапији, биле су и болне, некад са много суза, али изгурале смо све. Било је тешко, али је циљ само један, да она данас буде овако весела”, наглашава мама Јелена.

Слађан Тројановски на крају истиче да човек у таквој муци добије снагу да прође све то јер на крају најбитнији је ЦИЉ - да ИРИНА СТАНЕ НА НОГЕ.