Таковска 10: Шта је Србија Србима у региону и шта су они њој

О томе шта је Србија Србима у БиХ, Црној Гори, Хрватској, као и шта су они њој, у емисији Таковска 10 говорили су Марина Рагуш испред листе "Александар Вучић – Уједињена Србија", Ђорђе Милићевић испред листе "Ивица Дачић – Фактор стабилности", Немања Каровић испред листе “Студентска листа – Студенти побеђују" и Милош Јовановић испред листе "Аутентична десница – Др Милош Јовановић".

Марина Рагуш оценила је да је положај Срба најтежи у Хрватској, док је као повољнији издвојила положај српског народа у Републици Српској.

“Дефинитивно Срби који живе на простору Босне и Херцеговине, односно у највећем проценту у Републици Српској, због чињенице да су се борили за свој опстанак и за своју слободу и, као што видимо, с поносом су изборили. Најгоре живе наши сународници на простору Хрватске, због чињенице да тамо имамо Домовински покрет који темељи одређене идеологије за које смо мислили да су завршиле са деведесетим или са периодом Другог светског рата“, рекла је Рагуш.

Ђорђе Милићевић каже да није лако издвојити земљу у којој је Србима најтеже, али је на крају такође издвојио Хрватску.

“Где имамо статус националне мањине, али где после 30 и нешто година се поставља питање да ли наши сународници могу да се осећају сигурно, стабилно и безбедно“, рекао је Милићевић.

Немања Каровић указао је на проблеме са којима се Срби суочавају у све три државе, указујући, између осталог, на негирање СПЦ у Црној Гори и признавање независности КиМ, као и на различите притиске које трпи Република Српска и губитке уставних надлежности.

“А што се тиче Срба који живе у Хрватској, дакле, они сваке године гледају како се етничко чишћење Срба слави као државни празник. Ретко кад могу да виде натпис на ћирилици да није изломљен, а онда унутар некакве поп културе, ако се то тако може назвати, имамо неоусташког певача који окупи 500.000 људи. Како они могу да се осећају”, упитао је Каровић.

Милош Јовановић оценио је да је положај Срба најповољнији у Републици Српској, али да је Република Српска, како каже, увек на удару, док је за Хрватску и Црну Гору указао на потребу другачијих приступа заштити права и очувању националног идентитета.

Милићевић је реаговао на изјаву Каровића да је сада ситуација у Црној Гори мало боља, указујући на то да званичници Црне Горе одлазе у Книн на прославу Олује, док Срби жале за својим жртвама. Каровић је на то одговорио да је то за Србе свакако болно, али и подсетио да је на обележавању Олује 2020. године био и представник Срба у Хрватској, а да је, како каже, власт у Србији за то "имала разумевање".

Економско повезивање и сарадња у региону

Марина Рагуш истакла је значај економских веза Србије и Републике Српске, наводећи да је Србија до сада уложила 142 милиона евра у инфраструктурне пројекте на том простору.

“Ми смо од самог почетка акценат управо стављали на те економске везе“, рекла је Рагуш, наглашавајући да је циљ такве сарадње јачање мира и стабилности у региону.

Ђорђе Милићевић навео је да су регионални инфраструктурни пројекти, попут железничких и путних веза, гасних интерконектора и иницијативе “Отворени Балкан“, важни за привредни развој и бољи живот грађана.

“Она треба да омогући заједничко тржиште, омогућава заједничко тржиште рада, размену роба, размену услуга, дакле да оснажи привреду, да оснажи економију, бољи живот грађана“, рекао је Милићевић, говорећи о иницијативи “Отворени Балкан“.

Милош Јовановић заложио се за јачање привредног присуства Србије у региону, отварање културних центара и боље саобраћајно повезивање, посебно са Црном Гором.

“Морамо да ширимо та пословања и да правимо регионалне гиганте од тих предузећа“, навео је Јовановић, помињући ЕПС, Телеком, Дунав осигурање и Поштанску штедионицу.

Република Српска и Дејтонски споразум

Немања Каровић нагласио је да Србија, као потписница Дејтонског споразума, треба да се залаже за очување уставних надлежности Републике Српске и њеног положаја у Босни и Херцеговини.

“Србија је потписник и гарант Дејтонског споразума, то подразумева поштовање правног устројства Босне и Херцеговине, али још важније од тога, чување уставних надлежности Републике Српске“, рекао је Каровић.

Ђорђе Милићевић истакао је да листа коју представља подржава очување Републике Српске и њених надлежности, уз поштовање Дејтонског мировног споразума.

“Увек ћемо бити против било каквог покушаја урушавања Републике Српске“, поручио је Милићевић.

Полемика о Сребреници

Емисију је обележила и оштра полемика око питања Сребренице.

Немања Каровић са Студентске листе указао је на то да, када се пореде пресуде Србима и ослобађајуће пресуде Анти Готовини и Насеру Орићу, може се уочити дискриминаторски однос.

Истакао је да расправа о квалификацији злочина не сме да доведе у питање његове размере, нити да буде основ за означавање Републике Српске као “геноцидне творевине“.

Милош Јовановић из “Аутентичне деснице“ истакао је да није могуће да се тако нешто не прелије на Републику Српску и најавио да би се његова листа залагала за измену скупштинске декларације о Сребреници из 2010. године, истичући да то није био геноцид.

Милићевић и Рагуш су испред својих листа поновили став да у Сребреници није почињен геноцид, а Рагуш је указала и на противљење Србије резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН.

Очување језика, културе и веза са Србима у региону

На крају дебате, представници изборних листа говорили су о приоритетима у односима Србије са сународницима који живе изван њених граница.

Ђорђе Милићевић поручио је да је неопходно јачати везе са Србима у региону и дијаспори, без обзира на то да ли имају држављанство Србије или немају.

“Једна је политика, а то је политика повезивања свих наших сународника који живе не само у региону, већ који живе у дијаспори“, рекао је Милићевић.

Немања Каровић нагласио је значај очувања српског језика, ћирилице, културног наслеђа и међусобне сарадње.

“Ако су међу нама границе, нису зидови. Поента је у повезивању, у уједначавању, у непрестаној изградњи свести о заједничкој и историји и идентитету“, поручио је Каровић.

Милош Јовановић предложио је поновно оснивање министарства за дијаспору и Србе у региону, као и већу бригу о местима од значаја за српско културно наслеђе.

Марина Рагуш истакла је да су за листу коју представља приоритети очување националних интереса, самостална спољна политика и наставак подршке Србима у региону.

Целу емисију можете погледати у снимку у оквиру овог текста.