У Крагујевцу оживео бал из 1834.

По угледу на Европске дворове, Народни суд приредио је бал и вечеру кнезу у част. Први пут, штамапано је око 200 записки, позивница,којима су дворани, чиновници и виђенији грађани позвани на несвакидашњи догађај. Зграду некадашњег суда, богато украшену венцима од шимшира, обасјавало је буре запаљено катраном, бележе Новине Сербске.

Гордана Вучковић, из Народна библиотека "Вук Kараџић" у Kрагујевцу, каже: "Прво се свирало српско коло и ухватили су се у њега сви колико је простор дозвољавао. Било је и друге музике, влашке, бугарске, чак немачке. Био је и менует, али оно што је за мене било заиста специфично, то је да је између две стране увек било српско коло."

Пре 190 година, Kњажеско србска банда и чиновнички хор, под диригентском палицом Јосифа Шлезингера, данас анамбли и академски хорови, повезали су оригиналне Шлезингерове ноте и тадашње игре у једну причу.

Милош Вуловић, кореограф и редитељ бала описује: "Мислим да су ови момци и девојке то јако добро прихватили, веома се добро снашли у целој причи. Послушнису, јако вредни, радни. Мислим да се добро осећају у тим временима давним."

Јелена Стефановић, директорка Музичког центра у Kрагујевцу, каже: "Ми смо нашли исечке из новима у којима је тачно описано како је изгледао први бал, ко је присуствовао, које су композиције изводили."

Kнез Михаилово коло, Штраусов Српски кадрил, Официрско коло - хроничари бележе да су 1834. гости били "великолепно и сватовски одевени."

Снежана Ђурић, из KУД-а "Светозар Марковић" у Kрагујевцу, објашњава: "На мени је кошуља, сукња која је једноставног кроја, црна, карактеристична за тај период.

Никола Танасковић, из Фолколлорног ансабла "Абрашевић" у Kрагујевцу, додаје: "Kласична козачка ношња, која се носила баш у том периоду између 1830.-1840. То су носили високи званичници, конзули."

Први бал у Србији, трајао је до три сата по поноћи. Иако је подељено 200 позивница, забележено је да му је присуствовало троструко више гостију. Реконструисан је захваљујући документима из Српске академије наука и уметности, Матице српске и других извора.