После пожара у Буковици - комшије као род

Само 2 сата од када је од куће отишла на посао у оближњу млекару, Зорицу је позвала комшиница. Брзо се вратила, али могла је само да посматра како нестаје родитељски дом који је, после развода, годинама обнављала у Буковици.

“Кад сам ишла доле путом то је све пламен куљао горе. Народа има, скупило се. али ништа није могло да се уради. После су дошли ватрогасци, па су развукли црева, овај део дрвен, то је било катастрофа”, сећа се Зорица Дробњак, из Буковице код Краљева. Наставља: „Наредила сам да има да живим ту, да не зависим од никог, да има да дођем да седнем да се одморим, да има свој мир. Живим сама, имам децу, али живим сама. Ваљда се не да.”

Успела је, каже, да спаси само веш машину. Али, ће Нову годину ипак дочекати у Буковици. Код прве комшинице која се прва и нашла Зорици.

“Мучити се цео живот, радити, скућити и у трену да нешто нестане, то је... То је много тешко. 42 године смо нас две заједно, много је то тешко”, каже Славица Биорчевић, Зоричина комшиница.

Помоћ су понудили и други Буковичани.

Небојша Стефановић, председник МЗ Буковица каже да ће у што краћем року обићи са још два члана сваку кућу у селу да скупи добровољни прилог. И додаје: „Али, то неће бити довољно, па овим путем апелујем и молим остале, и општину и људе добре воље, привреднике да Зорици Дробњак што пре направимо нову кућу”.

Апелују и на друштвеним мрежама где су поделили број жиро рачуна на који се помоћ може уплатити.