Век институција у Врању

2024. година била је година јубилеја институција у Пчињском округу. Век постојања обележили су Специјална болница за плућне болести у Сурдулици, врањско позориште "Бора Станковић", а пре 100 година почео је и да се игра тенис у Врању. Колики је значај тих установа, и како се обележавају јубилеји...

Августа 1924. године отворена је болница у Сурдулици, тада је у том месту боравио краљ Александар I Карађорђевић. Изграђена је за потребе рехабилитације рањених у балканским ратовима, касније за лечење туберкулозе.

"Боравак оболелих на отвореном ваздуху и на специјалним терасама, то је био терапијски приступ. Сада је то сасвим другачије и чињеница је да смо и у дијагностичким и терапијским процедурама много напредовали", каже др Александра Поповић, председница општине Сурдулица.

Др Славиша Костић, директор Специјалне болнице за плућне болести у Сурдулици додаје: "Данас је регионална установа са званично 100 постеља, и намењена је за лечење плућних пацијената свих патологија са крајњег југа Србије. У једном тренутку је била и део ковид система, са једним својим капацитетом, за време трајања ковид пандемије."

Установа је позната и као Санаторијум, а век пулмологије на југоистоку Србије обележен је уз присуство око 200 лекара из свих крајева земље.

И позориште у Врању обележило је јубилеј, уз традиционални октобарски фестивал "Борини позоришни дани" и најновију представу.

"Ово Чеховљево дело "Галеб" управо говори о позоришту, тако да и на тај начин такође обележавамо стогодишњицу позоришта", истиче Кристина Јањић Стојановић, директорка позоришта "Бора Станковић" у Врању.

"Од позоришта Грађанске касине, па све до данас није престајало да постоји. Мењало је свој статус из аматерског у професионално, и опет аматерско, од 1997. године је поново професионално, али позориште као установа, као институција постоји 100 година", наглашава Бојан Јовановић, глумац и уметнички директор позоришта "Бора Станковић".

2024. године обележен је и спортски јубилеј у Врању - 100 година клупског тениса. Приређена је изложба тим поводом.

Милош Антић, тениски тренер из Врања каже да су њихови очеви и стричеви играли у оном времену у још горим условима, и да је кључна ствар страст. И додаје: “Били су успешни, највећи успех се води 1957. године када је екипа тениског клуба Врање постала екипни првак Србије."

Традицију настављају и млади. Пре две године отворена је тениска академија у оквиру Спортског центра.