Ко је Златибору дао име, мирис и лепоту?

Одвајкада злата вредан, величанствен, и чудесан - све је дао Златибору. Мирис, име и лепоту. И неприкосновеног краља међу њима, златни бор. У шумама га више нема. Живи кроз још неколико примерака које је инжењер шумарства, Михаило Тошић, размножио у свом расаднику.

Арсен Ђурић са Златибора, говори о томе:"Он је буквално читаве године такав, од врха до дна, што није случај на овим другим садницама које су посађене и просто не мења боју."

Откриће златног бора, приписује се шумарском инжењеру Салиху Омановићу. Ботанички га је испитао, описао 1927. као посебну врсту, варијетет белог бора, под називом Златиборика. Да би чудесно дрво опстало, Србијашуме ће на 800 садница белог, накалемити златни бор.

Урош Нешевић, из Парка природе Златибор, каже:"Надамо се да ћемо за 20, 30, 40 година и са њих моћи да узмемо исто те племке, и касније добијемо још више јединки златног бора

Златни бор је краљ, а три мунике реликти из терцијера, ретка и заштићена врста бора, краљице су златиборских планина. Доносе дах свог природног станишта - јужне Италије.
Далибор Ботић из "Србијашуме", објашњава: "Ова муника стара је око три века, висине 22 метра и пречника крошње 17 метара.

Међу ретким и заштићеним биљним врстама, у недрима Златибора, и данас се вију приче и легенде.

Предање о јединственој шуми у Србији, са испреплетаним и увијеним гранама, живо је и данас.

Боривоје Илић, из села Негбина, сећа се: "Приче, које сам чуо од мештана мог села, су да су се ту некада играле виле и пеле уз борове, па су борови због тога сада чудног облика."

Далибор Ботић, из "Србијашуме", додаје:"Овде нема никакве мистерије, овде се ради о снеголомима, извалама и ветроломима под утицајима природе. Они су допринели оваквом изгледу борова."

А у Доброселици, међу добрим људима, загледани у небо, расту борови столоваши. Три времешна "старца", која, по причи мештана, памте и Kосовски бој, под заштитом су државе.

Десимир Марјановић из села Доброселица, о њима зна много:"Они сад више не расту, заокружили су круну на врху и само расту у ширину и живе. Kолико ће да живе,то нико не зна."

Дивљи и неприступачан незнанцима, кротак и мек горштацима. Чува Златибор све своје, од плаховитих ветрова и хировитих снегова, да остану у његовом крилу "људи а борови".