Мекика-нови гастрономски бренд Пирота?

Ни једноставнијег рецепта - ни укуснијег и јефтинијег оброка - тако се у најкраћем могу описати мекике. А, за познате пиротске - чека се у реду, нарочито у време поста и слава.

Пироћанци их обожавају:" Волим да свратим да узмем мекику и тако баш је слатко, поједем,укусно је." Додају:" Посебно су вашарске јако добре, али и ове су исто квалитетне."

У реду за пиротски специјалитет - и комшије из Бугарске. О мекикама кажу: "Јесу укусни? Много убаво, супер. Има их и код нас, али су мањи."

Иако су сатојци једноставни, за припрему мекика потребно је бити вешт мајстор.

Занатлија Мирољуб Мадић, објашњава: "Треба да се умеси, да надође тесто, температуре су важне. Све је природно, у тесто иде само брашно, квасац, со и вода, нема ту адитива, нема хемије, појачивача укуса, нема ништа."

Маја Мадић додаје: "Само да кажем да правимо и највеће, од пола метра."

Мекике се у Пироту спремају и једу ,али су и предмет истраживања. Недавно је објављен  рад у "Пиротском зборнику".

Арсеније Тодоровић, гастроном овако посматра мекике:     "Као ефекат, као један феномен који се дешава у Пироту, а не као нешто на шта смо иначе навикли. Као неку укусну згоду о вашару или суботама. Има већ одлике занатске производње. Дакле, Пирот може слободно да рачуна на мекику као адекватног репрезента у будућности, по питању гастрономије."

Пирот је на гастрономској мапи Србије и региона препознат по качкаваљу, пегланој кобасици, јагњетини - то се конзумира за ручак и вечеру. За доручак - мекике- односно познати пиротски мећик. Укус и мирис деценијама се нису променили. А мирише на детињство.