Теодора из Руме снове сања хеклицом

Нити предива за ову хаљиницу имају душу, јер су хеклане рукама и са емоцијом - испричала нам је млада, Теодора Вукобратовић, коју је за овај рад, заинтересовала једна објава на друштвеим мрежама. Тако су настале прве петље и бодови за шалове, рукавице и џемпере, а у помоћ су притекле и баке и тетке са мустрама и књигама. Хеклање је математика, каже Теодора, за њу је корисна, јер је опушта и развија концентрацију.

“Ако сте мислили да знате да бројите, док не кренете да хеклате, изненадићете се колико не знате, у ствари. Јако је тешко, доста треба имати и стрпљења и чист ум и бити ту у моменту и размишљати о томе што се ради. Ви када нахеклате себи џемпер са таквом текстуром, имате осећај да се просто утапате у њега, колико то може бити и лепо и слатко и на очи и на додир”, каже Теодора Вукобратовић, из Руме.

Некада су домове красили хеклани предмети који су данас историја. За младу Румљанику, хеклање је магија, али и дуг пут до зараде.

Теодора истиче да јој хеклање доноси прво мир. Наставља: “Кроз сам рад доста учим о стрпљењу. Волела бих да имам своју радњу, да се бавим доста озбиљније овим и да сутра могу да оставим неки мој траг на овај планети”.

Подршка јој, каже, стиже од породице и пријатеља и готово да нема дана без хеклице и конца.

“Са 23 године мало ко би се ухватио таквог једног посла, а мене је аутоматски вратила у осамдесете и у године проведене са мојом баком која је по годину дана знала да хекла један столњак”, наводи Софија Белотић, из Руме.

Теодора има много идеја за хеклање, од оклопа за корњаче до икона, али и за потпуно нову технику која спаја вез и хеклицу, са жељом да радовима усрећује себе и друге.