Какву воду пију мештани села у Браничевском округу?

У Дрмну код Пожаревца, вода поново није безбедна за пиће и припремање хране од априла ове године. Последњих месеци у центру села је и цистерна, али готово да јој нико и не прилази, јер после три деценије борбе за здраву воду, већина домаћинстава је нашла своја решења.

"Утврђено је да вода има одређене мирисе и специфичан неки укус. Једноставно, вода мора да буде без мириса и укуса, то је нешто основно", наводи Драган Ивић, председник МЗ Дрмно.

Иако су велике наде полагане у хиперхлорисање које је урађено други пут на водоизворишту Млава, велика анализа показала је нове узроке проблема.

"Сада је хидробиолошки неисправна и даље може да се користи само за санитарно хигијенске намене. Иначе, у овим анализама појавиле су се нематоде, слободноживеће нематоде. То су у ствари ваљкасти црви, који имају животни циклус у земљишту, могу да се појаве у земљишту до 3.5 км", истиче Ана Јовановић, директорка Завода за јавно здравље Пожаревац.

Због загађења из септичких јама, вода није здравствено безбедна из 75% бунара у 17 пожаревачких села.

Овај проблем имају и у селима општине Мало Црниће, где водовод са исправном водом покрива само седиште општине, Велико Црниће и део Салаковца. Половина Божевца и трећина Куле прикључени су на сеоски водовод. Међутим и у њему се често нађе амонијак, али њихов највећи страх да ће остати без воде.

"Грађани се снабдевају са ове чесме што је комунално довукло из Божевца. А кући, лети пресуше бунари, нема вода, зими кад се излије ова река, то потопи бунаре од јама и ђубрине, значи није за коришћење", наглашава Драган Јовановић, председник МЗ Кула.

Мирослав Живоиновић, директор ЈКП "Чистоћа", из Малог Црнића додаје: "У Божевцу имамо два бунара са којима смо покушали да добијемо количину воде, јер овде је проблем у летњим месецима велика миграција становништва, тако да долази до енормне потрошње. У овом периоду имамо 100 кубика потрошње, а у летњем 300".

"Једино у будућности решење да се ураде ти филтери који су урађени у Црнићу, да бисмо ми дошли до неке здраве воде", сматра Драган Ивковић, председник МЗ Божевац.

У местима на Дунаву стање мало боље. У општини Велико Градиште села која се снабдевају са градског и стишког водовода имају исправну воду за пиће, међутим, појединачни сеоски водоводи, као и бунари, већ дуго нису поуздани. Решење постоји, али је прескупо за локалну самоуправу.

"Имамо пројекат примарног вода водовода до Рама, треба од Тополовника да се настави Кисиљево, Бискупље, Затоње до Рама са викенд насељем. Треба да се ради пројекат водоводне и канализационе мреже око читавог Сребрног језера 28 километара и имамо пројекат идејни до Макца", наглашава Драган Милић, председник општине Велико Градиште.

У Голупцу и Жагубици скоро сва села су покривена мањим и већим водоводима. Општина Жабари индивидуалним системима снабдева седам моравских села од којих само два увек имају исправну воду.