Зрењанин - град са 25 нација

У селу Михајлово, Мађари су већинско становништво. Иштван Фламан је учитељ мађарске изворне музике на цитри, најстаријем мађарском жичаном интрументу. 
„Ја бих овај инструмент ставио у први ред као највеће благо и примарни мађарски народни инструмент. Ови инструменти су се искључиво свирали овде и на овај начин нигде другде нема на свету", објашњава учитељ мађарске изворне музике Иштван Фламан.

Иштван је један од ретких који уме да свира овај инструмент. Своје знање несебично дели деци коју у школама подучава свирању цитре.

„Ја мислим да сваки народ, без обзира којој националности припада, треба да очува и преда даљим генерацијама оно што имамо - то је такво  благо које уместо нас други не могу да раде. Ја знам да свирам, ја сам учитељ изворне народне музике и имам тај задатак да то морам да предам даље. Не будемо ли предавали један другоме и млађој генерацији једноставно ће да изумре, а то не смемо никако дозволити", сматра учитељ мађарске изворне музике Иштван Фламан.

Обилазећи места у околини Зрењанина заустављамо се у Арадцу, где су се Словаци доселили још пре 250 година и са собом донели вештине моловања. Свилени зидови били су специјалност сваког словачког молера, а некада су у кућама били ствар престижа и одлика истанчаног укуса. У Арадцу смо наишли на осамдесетједногодишњег Јана Бацко једног од свега два молера у селу који још увек зна како се раде свилени зидови.

„Некада смо тако радили, није било боје из канте, па смо радили тако што се земља копала, звала се каолин и штирцла. Ми смо то радили са туткалом и лепком за тапете, стручно се звао луцерин. И тако се фино радило, размазивало и није се брисало никако. Рок трајања може да буде и сто година или више. Већином плаве су тражили, али смо радили и друге боје, јер није све могло да буде плаво, али у купатилу су обавезно тражили плаво да буде као на мору", каже молер Јан Бацко. 

До сада је, каже, урадио безброј свилених зидова, неке чак и у Аустрији. Данас, каже, нема ни муштерија које желе, а ни мајстора који знају да ураде свилени зид. Настављамо даље и у Ечкој упознајемо Виорику Магда. Она је чувар традиције румунске националне мањине и децу подучава старим занатима - ткању и пустовању вуне.

„Јако ми је важно да сачувам од заборава оно што је некад било, што се некада радило, па је тако кренуло и са ткањем и са пустовањем вуне. Пустована вуна је један стари занат за који кажу да је старији од ткања", сматра Виорика Магда.

Од пустоване вуне Виорика прави све - од играчака, накита, одеће, рукавица, до подметача, украса и сапуна.

„Kористим у свом раду пуно природних материјала који на разне начине могу да дочарају стару традицију и да се не заборави оно што је некад било", објашњава Виорика Магда. 

Националне мањине остварују сва права, пре свега она која се тичу очување њиховог националног, верског, културног и језичког идентитета.