Шта ће граду на Бегеју донети титула Националне престонице културе 2025. године

Владимир Стојковић организатор хорског фестивала „Слободан Бурсаћ" каже да тај неки културни живот и певачки живот у Зрењанину датира много давно. Нарочито се развио у XX веку, а некако процват те хорске музике датира од седамдесетих и осамдесетих година XX века".

Томе је допринео диригент Слободан Бурсаћ, а у његову част је заживео фестивал хорова који носи његово име. Зрењанин данас има двадесет и четири хора.

„А што је најлепше од свега нема фестивала у Србији где неки од зрењанинских хорова није освојио прво место. Исто важи и за регион, исто важи и за Европу", наводи Владимир Стојковић.

У шали музичари кажу да би певањем у копачкама и дресу можда имали бољу подршку. Овако до врхунских резултата стижу вежбањем у кухињи или подруму Влада Томића. Кажу да друштво није наклоњено култури.

Владе Томић члан ансамбла Паноника истиче да је више окренуто спорту: “Ми дођемо ту са врло тешким стањем, економским, значи сналазимо се како год знамо и умемо. Певамо и отприлике само се финансирамо".

„Ми се надамо следећој години и жељно је очекујемо, надамо се да ће бити више прилике да наступамо, да ће финансијска година бити боља од протеклих", каже Зорица Козловачки диригент ансамбла Паноника.

„Значи да надахнемо људе, да их инспиришемо да нађу своја задовољства и да у томе заиста уживају као и ми", истиче директ Татјана Иваница.

Старији свакако надахњују певањем и најмлађе Зрењанинце.

„Музика нешто просто је као слободно време, то ми уопште није обавеза, то ми је нешто чиме се ја испуњавам и што ми је драго да радим", наводи Милена Француски градски дечији хор Зрењанин.

Миа Ђурђевић из градског дечијиег хора Зрењанин додаје: „Ја и код куће волим да певам и мени ово представља задовољство".

„На сваком кораку тешко је у данашње време наћи и финансијска средства за одласке и путовања, тако да смо некако више усредсређени, поготово сад од следеће године на дешавања у нашем граду", рекла је Сенка Милисављевић диригент градског дечијег хора Зрењанин.

Пред градском управом је озбиљан задатак у реализацији пројекта „Меандри града - токови културе", којим ће се Зрењанин представити као српска престоница културе.

„Обнова и реконструкција позоришта „Тоша Јовановић" са најстаријом позоришном салом у Србији, затим обнова зграде Српске задружне банке, дело Драгише Брашована. Веома важно је истаћи да ће се обновити, уредити јавни и зелени простор као нове културне станице", наглашава Снежана Вучуревић, координатор пројекта „Меандри града - токови културе".

Уз подршку града и државе пројекат „Лепше је кад смо заједно" обједињује филмску, ликовну и музичку уметност, а најмлађе инспирише да још више воле Зрењанин:

„Као мајка троје деце и петострука баба ја непрестано плешем кроз живот, увек са децом". ИТ Лепше је заједно „Кроз тај плес, игру, боје дотичемо живот. Емоцијама стижемо до вредности", истиче Маријана Видић, координатор радионице „Лепше је кад смо заједно".

А тиме се воде и сви Зрењанинци посвећени култури. Надају се да ће им наредна година донети испуњење жеља да на најбољи начин презентују то благо града.