Која дела Уроша Предића чува зрењанински Народни музеј?

Орловат памти Уроша Предића. Иако нема више његових савременика, сваки мештанин има по неку анегдоту коју је чуо од старијих. Kућа у којој је рођен не постоји, на њеном месту је нова, породице Станков, којој је продата. Из оног времена остао је само дуд у дворишту.

„Волео је ту да слика у тој дебелој хладовини. Ту је провео велики део свог живота и рада. То му је остало у дубокој успомени и зато, и кад је та кућа продата, он је имао навику и био је добар пријатељ са Станковима. Долазио је ту често и боравио и наставио је и даље своје радове овде, на месту ове куће која је била", каже Миленко Радонић из Орловата.

У центру села је црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, чији је иконостас урадио Урош Предић. То је његово завештање родном месту. Kажу да је често у ликовима светаца сликао познанике, а ликови његових родитеља виде се у Светом Сави и Светој Петки, које је урадио други уметник.

„Урош Предић је иконостас поклонио Орловаћанима у спомен на његовог оца, који је овде био свештеник од 1840. до 1880. И у спомен његовог брата, који је ту наследио оца, али је био само годину дана свештеник и преминуо је", наводи протонамесник Бранко Марковић.

На жалост, село нема Предићев музеј. Постоји мала спомен соба, где се могу видети реплике његових дела, фотографија, писама. Може се обићи и гробље где је сахрањен, а постоји прича како је до тога дошло.

„Наљутио се пошто га нико од мештана није позвао на ручак. Онда је делегација, а то су све били црквени људи, отишла код њега. Прво су му писали писмо, да ли жели да их прими, он им је одговорио да могу доћи. И онда су отишли, попричали и пристао је да се сахрани у својој породичној гробници", каже Биљана Попадић из Орловата.

Оригинална дела и заоставштина из Предићевог дома у Београду могу се видети у оближњем Зрењанину, где се у Народном музеју чува његов легат. Ту су његове личне ствари, неки од најпознатијих портрета, као и последње дело, остало недовршено на штафелају.

„Ми не чувамо његова најпознатија дела, али имамо оно без чега ни једно озбиљније проучавање Уроша Предића не може да се спроведе. Имамо његове цртеже, које је радио као дечак са 11,12 година, имамо чувену "Визију у облацима", која је настала крајем 19. века, али и неке од његових последњих радова, као што је "Kаменовање Светог Стефана", објашњава Оливера Скоко из Народног музеја у Зрењанину.

На једном од његових портрета је и Михајло Пупин. На само 30-ак километара од Предићевог родног Орловата је Идвор, место рођења великог научника Михајла Пупина. Они су били савременици, Пупин само неколико година старији. Познавали су се од детињства и остали пријатељи до краја живота.

„Врло је важна 1888. година, када је Михајло Пупин на светској изложби у Паризу откупио бројне слике најпознатијих српских сликара и поклонио их Народном музеју у Београду. Међу тим сликама су биле и две слике Уроша Предића "Сироче на мајчином гробу" и "Херцеговачки бегунци", каже директор Меморијалног комплекса "Михајло Пупин" Светислав Закић.

Постоји пројекат за изградњу реплике куће Уроша Предића и постављен темељ у Орловату, али су радови стали због недостатка средстава. Значајан уметник као што је он сигурно заслужује да се то заврши и да остане сећање за будуће генерације.