Које проблеме је донео први овогодишњи снег - на Рудно

Снег у новембру и у нижим деловима Рудна нису новина, знало је и у септембру, каже Бранислав Шеклер да обели, али се не сећа када се последњи пут у јесен жива у термометру спуштала испод нуле.

"Јутрос је овде -5.", објашњава Бранислав. "Сурова је овде природа, већ почетком јесени припремимо огрев, ја сам купио 40 метара дрва, имам и нешто пелети за брвнаре", додаје.

Спремају се и за госте, Рудно је ваздушна бања, а на планини сува пршута и сапуњара је кажу, најбоља одбрана од зиме. Милијана Шеклер још није напунила сушару, остало јој је, каже, још мало залиха.

"Децембар, јануар смо клали, сушили и још траје. Видите каква је", прича Милијана и објашњава: "Нову туру још нисмо ставили, припремамо се али нас ухвати овај снег изненада, нисмо га баш очекивали. Иза недеље треба да кољемио и припремамо. Кољемо четири свиње од по 250 кила и једну краву од пет шест товара".

У центру села има и доста народа, има и гостију, Рудно је ваздушна бања, али нису сви у том послу. Рудњани су познати и по узгоју кромпира и стоке. Већина их је спремна за зиму.

"Остало нам је само још да прославимо Аранђеловдан и да закољемо свиње" каже један мештанин Рудна и наглашава да до пролећа остаје само да уживају.

На највишој тачки Рудњанске висоравни, у Бзовику, познатом по високим снежним наметима све до маја месеца, дим се вије само из две куће. Домаћинске. У штали Главинића је тридесетак грла крава, у обору педесетак оваца. Сушара је већ пуна, пуни су и амбари. Иван прича да су одавно спремни за кијамет.

"Спремили смо се, дрва смо спремили, брашно, основне намерице што треба. И за стоку има хране доста, и сада чекамо само да снег мало појача падавине и ту смо". Његов син Марко има 25 година, одлучио је да остане у селу, овде му је каже и најлепше без обзира што мећава зна да их одсече од света.

"Не смета нам ништа, дружимо се, пијемо ракију, једемо пршуту за имунитет, одмарамо мало, долазе нам комшије, ми код комшија, уживамо преко зиме".

Док јој је деце, на 1240 метара надморске висине, ужива седамдесетдвогодишна Стојанка. Затекли смо је како плете вунене чарапе. "Моја генерација плете по мало деци, унучићима, пауницима, мало и за продају... зими плетење, помало помажемо снајама, и тако време пролази".

Зиме више, сведоче ови горштаци, нису као што су биле, верују да ове зиме никога снег неће да изненади када пада баш када му је време.

На рудњанској висоравни има десетак насеља. Помоћ и лекари, до појединих, не може - све до пролећа.