Богате ризнице новосадских музеја

Музеј на две обале Дунава настао је поводом обележавања деценије од ослобођења Новог Сада. На изложби седамдесет кроз седам, историја стаје у седам различитих тема које говоре о пореклу, значајним лакалитетима, дародавцима, музејском тиму, али и оствареним резултатима од отварања до данас.

“Од тога да смо имали три милиона и седамсто хиљада посетилаца, да смо приредили преко 600 тематских изложби у циљу да и гостима и суграђанима презентујемо историју града, културу и уметност, више стотина публикација намењих различитим циљним групама и тако даље", каже Ивана Јовановић Гудурић, музејски саветник.

Захваљују великанима попут Бранка Илића, Меланији Бугариновић, Андрији Мирковић, породици Адамовић и Лазару Николајеву, створене су богате збирке које могу да се погледају у различитим деловима града.

“Поред наше централне зграде на тврђави у саставу музеја града Новог Сада су и завичајни музеј у Сремским Карловцима, спомен збирка Јован Јовановћ Змај у Сремској Каменици и збирка стране уметности овде у центру Новог Сада”, наводи Ивана Јовановић Гудурић, музејски саветник.

На двадесетак метара налази се Музеј Војоводине, који 177 година постојања обележава изложбом “Земља и небо - Српска Војводина у срцу и души”.

Сама поставка изложбе алудира на двовековну борбу Срба за национални опстанак и колективна права. Симболично је описана групом експоната која вас води кружно попут небеске тежње народа да дође до свог парчета земље и уједини се са матицом.

„Та идеја је еволуирала 1918. године у идеју о отцепљењу, уједињењу матици Србији попут других народа који су живели у Аустроугарској, па и самих Мађара који су 30. октобра извели револуцију јесењих ружа и они су се први оцепили од Аустрије, а потом Чеси, Словаци, Румуни, па ето и Срби”, каже Зоран Вељановић, коаутор изложбе.

Изложба обилује сведочанствима од позива аустријског цара Леополда Србима да се прикључе у борби против Османлија и револуције 1848. године која је резултирала круневином Србија и Тамишки Банат, до пресудне 1918. године.

“Политичари који су стали на кормило националне лађе, попут Светозара Милетића, Јована Лалошевића, Петра Коњевића, Игањата Павласа и тако даље, они су организовали народ политички и извојевали ту своју идеју о српској Војводини која се никада није угасила у сједињење са матицом Србијом”, каже Зоран Вељановић, коаутор изложбе.

Попут овог Музеја, Матица српске основала је пре 177 година и Галерију Матице спрске, која је рођендан прославила ревизијом своје колекције, отварањем нове сталне поставке.

“Новина ове поставке је то што она није хронолошка, она је у основи тематска, али је занимљиво што се она састоји из модула. Ти модули којих има седам у 23 сале је нешто што даје један демократичан приступ, могућност да публика сагледава модул по модул, не више целу поставку у континуиету, већ да заправо бира своје теме, бира своје руте и има могућности и разлога да дође више пута, а не само једном”, каже Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

„Са једне стране ту је идентитет установе и биографије установе, затим хронологије српске уметности, трансформабилност уметности. На 2. спрату су теме, односно модули, човек и окружење,  табу, тело ум и ужитак, ритуали и навике", каже Јелена Огњановић, програмски директор Галерије матице Српске.

Резултати рада Галерије Матице српске најбоље се мере посетама највиших европских званичника, презентацијом која је у потпуности прилагођена особама са инвалидитетом, а пред сваку изложбу стварају се радови, што је пректично чудо, које посебно говори о изузетности.