Може ли у Србији да буде више социјалних предузећа

"Задругарство" је, за сада, једино социјално предузеће у Крагујевцу. У њему раде четири особе са тешкоћама у развоју. Од празних паклица цигарета ручно праве папир.

“Радим стандардно. Правим папире од 10 до 3. Борим се колико могу”, каже Драган Димитријевић, из Социјалног предузећа "Задругарство".

“Ја сам задовољан. Укључимо блендер, усисавамо усисивач”, наводи Иван Бојовић, Социјално предузеће "Задругарство".

Никола Радовановић додаје: „Правимо папире, графике, календаре, визит карте, букмаре, честитке за рођендан”.

И тако већ две године, колико постоји "Задругарство". То је доказ да и особе са тешкоћама у развоју итекако могу да допринесу друштву.

“Јако смо задовољни досадашњим радом предузећа, зато што остварили смо нашу примарну мисију, а то је било успостављање равнотеже између економских и социјалних питања. Тако да кроз рад у Задругарству решавамо важно питање запошљавања особа са инвалидитетом”, истиче Ана Влашковић, ПР Социјалног предузећа "Задругарство" у Крагујевцу.

Повећати број социјалних предузећа, а самим тим и радних места за особе из рањивих група, један је од циљева пројекта "Подршка развоју социјалног предузетништва у локалним заједницама". Пројекат је реализовало Удружење "Путоказ", у оквиру програма "Покрет полет", који финансира Европска унија.

“Ми имамо у овом тренутку неких седам осам иницијатива социјалне економије и оно што је интересантно да је углавном реч о удружењима која окупљају особе са инвалидитетом, њима је потребна и нефинасијска, али и финансијска подршка и локалних и републичких институција”, наглашава Снежана Милисављевић, председница Удружења "Путоказ Крагујевац".

Привредна комора Србије основала је секцију за социјално предузетништво, како би подстакла његов развој.

“Привредна комора Србије ће учинити и корак даље што значи да ће пре свега у наредним месецима у свакој регионалној привредној комори бити именован посебан саветник управо за подстицање и развој социјалног предузетништва”, истиче Предраг Лучић, директор Регионалне привредне коморе Шумадијског и Поморавског управног округа.

За то Србија од 2022. године има Закон, а циљ је стварање повољног пословног окружења, како би се број социјалних предузећа у Србији повећао.

Усаме Зукорлић, министар без портфеља задужен за област помирења, регионалне сарадње и друштвене стабилности објашњава: „Ту ће бити у будућности потребне одређене реформе да би се направиле олакшице предузећима и фирмама да могу да остварају више успеха у области социјалног предузетништва”.

“Са циљем, не да предузеће које би вршило одређену врсту послова, активности остварило профит, него да би омогућило да се управо те групе из друштвене структуре на неки начин укључе у друштвени живот да себе, себи обезбеде средства за, како бих рекао, приходе за свој свој живот и да се на неки начин осећају друштвено корисним”, истиче Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Предности социјалног предузетништва представљене су кроз размену искустава и примере добре праксе, како из Србије, тако и Европе, током друштвеног дијалога у Крагујевцу.