Сведоци епоха: Ко је градио врњачке виле, а ко се у њима одмарао и стварао?
Бању краси више од стотину вила. Свака је особена и прича своју причу. Градили су их министри, генерали, професори, уметници, леркари и индустријалци. Власници и гости, звани и незвани, у њима су стварали историју.
Породични објекат за становање са собама које се издају гостима. У најкраћем је опис врњачке виле. Мада би многи на помен виле помислили на луксуз. Али и он је дошао са генаралом Јованом Белимарковићем, намесником Александра Обреновића.
“Он негде у другој половини XИX века долази овде у Врњачку Бању, откупљује плац и гради ову вилу”, каже археолог Марија Аћимовић, управница „Замка културе".
Данас је знају као Замак културе. За генералом су дошли многи виђењи људи тог времена да изграде своје виле. И да се у Бањи одморе. Током 1904. у вили Катарина два пута је дочекан Краљ Петар И Карађорђевић.
„Мој покојни отац је вилу купио 1974. године. И он и његови преци су доста тога знали. Мени као детету кад сам одрастао овде, остао ми је осећај пријатности“, објашњава Божидар Вучковић, један од садашњих власника Виле Катарина.
У Бањи је боравио и син Краља Петра Првог. Александар Први Карађорђевић три пута је одседао у овој вили, чији је власник био др Чеда Михајловић, бањски лекар и министар задравља у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца.
И док је боравио у Бањи, краљ Александар обећао је помоћ да се изгради термоминерално купатило, које ће постати место окупљања и лечења српске аристократије.
„Један скривени кутак у овом објекту је Краљево купатило које је рађено баш по његовом налогу и оно што је необично и јединствено је да је остало потпуно аутентично. Нажалост није стигао да се окупа у њему јер је отишао до Марсеја где сви знамо шта се догодило“, објашњава Бојана Бељић, Специјална болница „Меркур" Врњачка Бања.
Током Другог светског рата у Бањи су Немци правили план обрачуна са Јосипом Брозом Титом и партизанима. И то у вили Туркуловић.
„Позната је по томе што је у њој био смештена немачка команда током другог светског рата и што је управо у њој осмишљен Десант на Дрвар. Иначе, тај Десант на Дрвар назван је „Коњићев скок" управо по мозаику који се налази у приземљу ове зграде“, Марија Аћимовић, археолог, управница „Замка културе".
Иза Немаца је остао тунел у вулканској стени. Да омогуће брже и безбедније повлачење, ископали су га испод брда, кроз историју познатога као Црквено, Александрово, Чајкино. Када заврше радове, Врњчани планирају да у њему представе историју свог места. А историја каже да се у бањским вилама стварала уметност. Вила Снежник била је друга кућа Десанке Максимовић. У оној коју је изградила породица Арновљевић писао је Антоније Исаковић. Деценијама пре, у Санаторијуму Живадиновић окупљали су се познати надреалисти.
„Син власника овог санаторијума Стеван Живадиновић, иначе чувени Ване Бор, био је један од значајних чланова овог књижевног и уметничког покрета. Иначе, ове године се навршава 100 година од оснивања овог покрета, те требамо споменути да је Ване Бор управо на овом месту овде начинио можда нека од његових најзначајних дела“ истиче археолог Марија Аћимовић управница „Замка културе".
У њима се ставрала уметност, али су уметност и саме по себи. Завод за заштиту споменика културе валоризовао је више од стотитну вила и свака има свој печат. У градњи се виде различити утицаји - византијско-балкански, калсицистички и псеудокласицистички, сецесија, модерна. Често помешани на истој вили. Али сви уклопљени у хармоничну целину бањске архитектуре.
„Објекти су грађени према основним постулатима који су донети регулационим планом. Сви су они интегрисани у парковско окружење или обликовано природно окружење. И сама та чињеница да су објекти интегрисани у парковско окружење даје на значају целој бањској архитектури. По томе је бањска архитектура позната и то је нешто што треба да се очува када је у питању наставак градње у Врњачкој Бањи“, наглашава Мирјана Славковић, архитекта конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе Краљево.
Али и да се виле сачувају од зуба времена. Јер је Авала, на пример, представник типичне бањске архитектуре која и сама сведок историје. А прича каже да је 1915. мисија британског Црвеног крста, предвођена др. Џејмсом Беријем у њој лечила оболеле од тифуса. И за разлику од других места, ниједан члан медицинког особља није преминуо.
Коментари