Сећање на Изабел Хатон: Почаст хероинама које су лечиле Врањанце током Великог рата

Директно са Солунског фронта, где је именована за главног болничког официра, дошла је у Врање, 1918. године. Са њом и доктори и медицинске сестре, из више земаља.

"То су све биле, да кажем, богате, али су оне урадиле тако лепо, да су оставиле свој богати живот да помогну нашим војницима, дошли су овде, помагали, не само рањенима, него и грађанима", наводи Гордана Јовановић, директорка медицинске школе “Др Изабел Емсли Хатон”.

Врањанци се у том периоду суочавају и са заразним болестима, преко потребни су им били лекари, а припадници медицинске мисије имали су искуства. Докторка Хатон је поставила основе здравствене заштите у Врању.

“Она је била једна веома племенита жена, звали су је "мала слатка докторка" зато што је несебично помагала свим болеснима”, истиче Сташа Манић, ученица медицинске школе “Др Изабел Емсли Хатон”.

Лазар Трајковић, ученик медицинске школе “Др Изабел Емсли Хатон” додаје: „Докторка Изабел је била веома добра и хумана особа, она је рођена 11. септембра 1887. године, добила је због свог дела и мисије орден Белог орла, и наша школа носи назив по њој, ми смо веома поносни на њу.”

До октобра 1919. докторка је остала у Врању, помогла је да се оснује локална цивилна болница, хирургија, оставила је медицинску опрему. Болница је била у старој касарни, увела је обавезну дезинфекцију свих просторија.

“Остала су сећања на храбре хуманитарке ‚‚мале сиве препелице‚‚ како су их Срби називали, сећања на топлу реч, подршку, несебичну бригу”, наглашава Зорица Јовић, председница Скупштине града.

“Србија је земља слободарског духа, а њен народ красе захвалност, хуманост и људскост, и зато, Србија does not forget”, истиче др Иван Миладиновић, управник Болнице.

Свој ратни ангажман завршила је на командној позицији, 1920. године, у београдској јединици.