Јелова Гора надомак Ужица - чиста вода, ваздух и букова шума
Када се говори о планинама у ужичком крају, углавном се мисли на Златибор и Тару. О Ужицу најближој планини, Јеловој гори, мало се прича. Познају је и воле највише мештани којима не смета што, осим етно-домаћинства и неколико кућа за издавање, нема других туристичких садржаја.
Непрегледне букове шуме, воде, мирисно биље и чист ваздух - Јелова гора у најкраћем. Оних јела из имена има само засађених из овдашњег расадника, а можда су некада, верују мештани, биле главне на око 1000 метара надморске висине.
Најпознатија међу водама, Јованова, место је окупљања читав век.
“Долазио је народ уочи секованија, догонили бостан и долазили трубачи,свирали трубачи и уочи вашера и за дан вашера рано у 8 сати је коло играло овде и музика свирала и то је по цео дан било овде”, прича Томислав Мијатовић с Јелове горе.
Време се променило с њим и навике.
“Некад има по 100 људи и више.Ту праве роштиљ, праве котлић, окрећу ражањ, неки славе ту и рођендане, баш је посећено. Неки су одговорни, покупе иза себе смеће и баце, неки оставе онда други купе иза њих”, каже Милан Познановић из Туристичког удружења „Етно Гостиница".
Специфичан спој листопадног дрвећа и четинара и јеловогорске воде створио је и посебне услове.
“По питању биљног, животињског и гљивљег фонда, значи да смо по неким мојим проценама на једној од најинтересантнијих могућих локација у нашој земљи. Природа је толико лепа да прави заљубљеници на десетак километара од центра града, уколико су расположени, за дружење, шетњу, дисање чистог ваздуха, овде могу да уживају велики део године”, каже Милка Аџић, гљиварка с Јелове горе.
И природа и друштво обележили су планину на којој је била и прва битка и коначан разлаз четнка и партизана. Јелова гора није на мети инвеститора, али јој прети друга опасност- претерана сеча шуме мења изглед и климу, а не прија јој ни најезда берача боровница и гљива.
Коментари