Обнавља се Руска црква у Горњем Адровцу

Некадашње бојно поприште надомак Горњег Адровца, где су уз српске ратнике војевали и руски добровољци, сада је мирно и питомо окружење у коме је већ више од 120 година црква Свете Тројице. Зуб времена оставио је на том храму трагове.

“Црква је највише претрпела оштећење олука и кровног покривача, што је убрзало додатно старење објекта, а самим тим је дошло и до пропадања фасадне облоге. Имамо радове око санације поткуполне кострукције, око замене кровног покривача, замене фасадне облоге, и на крају мање конзерваторско-рестаураторске радове”, каже Надежда Ракоција из Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Руска црква подигнута је у спомен на пуковника Николаја Рајевског који је као добровољац погинуо у Првом српско-турском рату.

Тело Николаја Рајевског предато је уз највише војне почасти његовој мајци и он је сахрањен у Русији, а срце му је, по сопственој жељи, остало у Србији, у порти манастира Свети Роман. Николај Рајевски био је инспирација Толстоју за лик грофа Вронског у роману "Ана Карењина".

Осим што је подигла цркву, мајка Рајевског Ана из његовог родног места послала је и липе које и данас у порти праве хладовину.

“Такође, поклон становницима Горњег Адровца била је некадашња школа, као и ова црква, што је требало да симболизује младост и вечни живот. Иначе, црква је атрактивна посетиоцима и због приче која се везује за роман "Ана Карењина", а "Ана Карењина" је књига која је друга најчитанија на свету после Библије”, наводи Александра Миловановић из Општине Алексинац.

Овај храм атрактиван је за посетиоце и због богатог фрескосликарства. Издвајају се велике композиције покрштавања Русије и крунисања цара Душана.

“Храм Свете Тројице у Горњем Адровцу представља архитектонски бисер Србије с почетка 20. века, изграђен у византијско-српско-руском стилу. Оно што се сачувало је свакако портрет пуковника Николаја Рајевског који се налази на западној страни храма. То је ктиторска композиција где је он изображен у руској доборовољачкој униформи”, наводи протођакон Далибор Мидић.

Највећи изазов од почетка санације био је проналажење одговарајућих фасадних плочица, како би се задржао првобитни изглед цркве. Поручене су из Шпаније и завршетак радова очекује се следеће године, када ће туристе који желе да науче нешто ново из српске историје црква дочекати у новом руху.