Демографско нестајање: У Србији 2052. године милион и по мање становника, процењује статистика

Републички завод за статистику објавио је публикацију „Пројекције становништа Републике Србије од 2022. до 2052. године. Према пројекцијама у Србији ће 2052. године живети 5 милиона 200 хиљада људи, а на југу и истоку мање од милион, тачније 964.000. Завод за статистику упоређивао је податке пописа, резултате истраживања о ређенима, умрлима и унутрашњим миграцијама.

У Србији ће живети мање од 6 милиона људи већ 2037. године, број деце до 14 године биће двоструко мањи од броја особа старијих од 65 година, Борска и Зајечарска област изгубиће готово 50 посто становника, а више од 50 посто живеће у само у 5 градова, број места са мање од 5000 становника ће се драстично повећати – то су само неки од података из публикације Републичког завода за статистику о пројекцијама за наредних 30 година. 



- Да ли су Вас је нека подаци, односно, ове бројке изненадиле и да ли, собзиром на то да причамо о пројекцијама, да ли су оне оствариве?
"Подаци нису толико изненадили зато што су резултат трендова за које ми већ одређено време знамо, који трају и рекло би се да су пројекције врло могуће. Дакле, студија је урађена адекватно и на прави начин указује на негативне трендове који се дешавају у нашем друштву", каже социолог Немања Крстић са Филозофског факултета у Нишу.
- Главни разлог је негативни природни прирашта
ј?
"Имамо још један негативан, ајде да кажемо фактор, а то су миграције, велике које знамо да су у последњих десет година интензивиране и ми знамо да у тим миграцијама претежно одлази младо становништво, поготово младо становништво које још није ушло у ту, хајде да кажемо, фазу оснивања породице, они одлазе", објашњава социолог Крстић.
- Да ли је старење нације, такође, један од трендова?
"Тако је, и старење нације и то је заиста глобални тренд, то се мора рећи, не само европских, или богатијих земаља, него је глобални тренд, то су промене за које када постану реалност ви морате да имате одређене стратегије или већ успостављене праксе да се носите са њима, и да то буде на начин који није дискримитаран према људима који су стари"
- Ако кажемо да ће у само 5 градова то су Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац и Нови Пазар живети готово 50 посто људи а да су драстично угрожена мала места у публикацији се издваја Црна Трава, Босилеград, Димитровград шта сад можемо да урадимо на локалу а и на неком глобалном нивоу?
"Једна промишљена стратегија која би укључивала од економске стратегије до ето образовне стратегије би требало да се примени која би имала за циљ да направи некакав бољи баланс онога што су услови живота у различитим регионима", закључује социолог Крстић.

субота, 23. новембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње