Школа у Чокоту код Ниша пример добре праксе инклузије

Лазар Живковић, ученик 5. разреда школе у Чокоту болује од спиналне мишиће атрофије и за кретање користи моторна колица. Каже да у школи нема никаквих баријера за његов развој и учење.

“У школи ми је супер, срећан сам што сам ученик баш ове школе, другари ми помажу да видим књиге и ужину”, каже Лазар Живковић, ученик 5. разреда.

Његова мајка сматра да је школа заслужено уврштена у категорију најбољих у Србију:

„Нас је обрадовала чињеница да Лаза без обзира на то што је у колицима, несметано функционише овде у школским условима, готово све архитектонске баријере су уклоњене и стално раде на унапређењу услова, то је оно што нас радује”, истиче Марија Петровић Живковић, мајка.

Поред родитеља, Лазару су највећа подршка другари из одељења:

Ученици 5. разреда ОШ "Десанка Максимовић" у Чокоту истичу: “Он је најбољи друг на свету што имамо”.

Додају да су се навикли и да се лепо друже. “Вадимо му књиге из ранца, отварамо му врата када улази и излази из школе”, кажу. Наводе да се и ван школе друже, играју Сони и доста других игрица.

У школи Десанка Максимовић по индивидуалном образовном плану ради 40-оро деце.

“Увек гледамо да разговарамо прво са родитељима, да видимо шта највише прија њиховој деци и да видимо какве су то баријере које децу спречавају да функционишу онако како треба”, наглашава Миљан Бојанић, директор школе.

Да Лазар одраста у доброј атмосфери, показују и његови резулати.

“Ишао сам на такмичења из математике и шаха, из математике сам освојио друго и треће место, а из шаха сам био први”, каже Лазар Живковић.

Оно што је циљ школе у наредном периоду је, да се повећа број персоналних и педагошких асистената, јер њих тренутно нема довољно.