Ивањички оџачари имају посла, али нема ко да учи занат

За породицу Брадић из Грабовице код Ивањице дрва су основни енергент којим загревају дом. Грејна сезоне неретко траје дуже од шест месеци, па због тога сваке сезоне пред почетак ложења чисте оџак.

„Наравно стрепимо сваке године, јер дешава се људима, тако и ми страхујемо. Најмирнији смо када је све обављено и цела нам је зима после фактички лака за све", каже Емина Брадић из Грабовице.

„Значи ко бави се грејањем, он ложи, значи мора да чисти, јер стварно то је ризик за кућу и за све. Не дај боже запали се оџак, то је опасна ствар. Може оџак и да ескплодира и сто значи, може да буде баш проблема", наводи Рашко Брадић из Грабовице.

„Ово је парче које спало горе са оџака пре чишћења. Значи да је оно било у оџаку. То кад запали гори као ћумур. Ово парче може да гори цео дан", показује оџачар.

Да би се избегла таква опасност неопходна је стручна интервенција оџачара, за које има посла током целе године.

„Свест се код народа пробудила. У односу на претходне године ове године фантастичан одзив. Људи су вероватно и мало више едуковани, упућени у последице које могу да буду, које оџак може да направи", каже Милан Нешовановић оџачар из Ивањице.

Упркос томе што доноси и зараду млади нису заинтересовани за тај занат, који прати и топла добродошлица у сваки дом. У народу се верује да оџачари доносе срећу.

„Размишљали смо, пошто имамо лиценцу за оџачаре димничаре и тако даље, да оснујемо само неку, да кажем малу образованост у том погледу, том правцу. Најосновније да нас неко прати, да иде, да гледа, кроз неку праксу да помаже. Једноставно да направимо неке мале, да кажем, младе екипе које би то наследиле", каже Зоран Миловић,оџачар из Ивањице.

Посла је све више кажу ивањички оџачари који чисте димњаке широм Западне Србије. Савремени алат обезбеђује да се не пењу по крововима, тако да се тим занатом могу бавити и они који се плаше висине.