Међународни дан жена на селу - зашто је њихов рад углавном невидљив и није плаћен

У Србији жене чине око 60 одсто радне снаге на селу. Оне су кичма опстанка целих породица. Међународни дан жена на селу прилика је да им се ода признање за допринос у свему што раде, али и да се укаже на проблеме и изазове са којима се суочавају. Већина и не зна за многобројне програме државе, локалних и међународних фондова, којима би могле да поправе и економски и друштвени положај. Боља информисаност, обуке, удруживање, кључни су за њих.

Раде исто као њихове мајке. Од јутра до "сутра". Све се од њих очекује, а тај рад је невидљив и неплаћен. Почињу у шест ујутру, завршавају у поноћ.

“Креће се прво око стоке, завршавам прво у шталу, помузем, пустим теле, положим кравама, дам зоб. Онда крећем код свиња, оваца и тако у круг. После нормално крећем по кући”, наводи Бранка Димитријевић из Поскурице код Крагујевца.

Као и Бранка, већина жена у Србији "држи" домаћинство на својим плећима. Немају пензионо, неретко ни здравствено осигурање. Само три одсто користило је неку врсту субвенција.

“Неопходно је пре свега побољшати информисаност сеоских жена. Зато што преко 80 одсто њих каже да нису чуле за пограме подршке за жене пољопривреднице”, каже Снежана Милисављевић из Удружења "Путоказ".

Оне које јесу, попут жена из Лебана искористиле су помоћ Европске Уније за набавку опреме и променииле ту слику. Удружене, баве се органском производњом, спремају и извозе воће, поврће, зимницу.

“Женама са села много значи посао у удружењу, зто што жене имају свој динар. На селу је веома тешко”, сматра Биљана Ђокић из села Шумане код Лебана.

Док старије жене, махом немају времена, истраживања показују, да око 50 одсто, млађих жена са села жели да учествује у програмима и обукама који би их економски оснажили.Радо би покренуле сопствени посао.

“Не само да је то пут, то је управо оно што је у овом тренутку жене са села раде и нама свима показују како је много значајније и боље да се удружимо како би што лакше, брже и боље нашле пут од својих производа до тржишта”, наводи Предраг Лучић, директор Регионалне привредне коморе.

Економско оснаживање жена на селу помажу локалне самоуправе и држава, кроз локалне и националне програме. Посебне погодности за жене носиоце пољопривредних газдинстава, који полако расте. Сада их је у Србији око 30 одсто.

“Преко наше управе за аграрна плаћања жене, такође, могу да конкуришу под истим условима као мушки носиоци. Чак имамо принцип позитивне дискриминације да преко мера националног програма оне добијају додатне бодове”, каже Ливија Павићевић из Министарство пољопривреде.

Четрдесетак је програма и правилника којима само министарство пољопривреде подстиче жене на селу да раде и побољшају економски положај. Од недавно, придружило се и министарство привреде са 30 милиона динара бесповратних средства за предузетнице које производе храну.