Краљевачки октобар

86-годишњи Срећко Драгојловић и његов само две године старији брат Милутин од 1945. године одају пошту свом оцу Тиосаву Драгојловићу који је као талац одведен из Фабрике вагона и стрељан са осталим радницима на Лагерском гробљу.

“Ту традицију ми сваке године поштујемо и долазимо на ово место надајући се да је он ту сахрањен”, каже Срећко Драгојловић, потомак.

Иванка Матовић додаје: „Деда је био радник Фабрике авиона. Радио је у лимарском одељењу. Усиљанин Миодраг. Долазимо увек”.

“Стрељан ми је деда Стевановић Владимир. Његов отац и његов рођени брат. Ето три мушке главе”, наводи Оливера Ђерасевић.

Након рација и одмазди у Краљеву и околини које су трајале до 14. октобра 1941. године на стратиште је из домова, фабрика, болница и школа одведено 2200 цивила, међу којима је било жена и деце.

“То су били људи најразличитије животне доби, образовања, порекла. Значи пристигли из свих крајева некадашње раскомадане Краљевине Југославије јер је Краљево било значајан индустријски, привредни, просветни центар тога доба. Међу њима је било 108 од 18 и мање година. Било је и жена”, наглашава Мирјана Савић – Народни музеј у Краљеву.

Приказани су и идентитети неких жртава стрељаних у Краљеву:

„Ја сам Марија Сутлијашевић из Јерменије. Живим у Краљеву. Рођена сам 1882. године“.

„Ја сам Нада Јовановић. Долазим из Краљева и по занимању сам учитељица“.

„Ја сам Стојан Тадић. Имам 16 година и рођен сам у Ћуприји. Матурант сам у гимназији у Краљеву“.

„Ја сам Костић Ђорђе. Рођен сам 1924 године у Призрену, а бавим се фотографијом у Краљеву“.

Први пут је 14. октобар у Краљеву обележен као државни меморијал. У амфитеатру Спомен парка изведен је сценски ораторијум Краљевски венац.