Јадовник: Центар за хитно збрињавање заштићених птица

У клисури Милешевке или на падинама Јадовника, мештани су најчешће проналазили изнемогла младунчад белоглавог супа, којима ће се сада прва помоћ уместо у волијарама резервата Увац, указивати ближе, у јадовничком прихватилишту.

Бошко Николић, из УГ „Јадовник – оаза нетакнуте природе“ наводи: „У центру имамо једну велику волијеру за прихват великих птица, и мале за прихват мањих птица, мишара, сова, кобаца, и имамо једну привремену амбуланту која ће бити ту за неке хитне интервенције и имамо ветеринара под уговором који долази по потреби.

“Потреба за њиховом рехабилитацијом је нешто што смо препознали да буде у природној средини; уколико се задесе ту да не би било неопходно, због логистике, да се транспортују преко 200, 300 километара до ЗОО врта у Београду или на Палићу да би се радила рехабилитација… Најбоље је да то буде што ближе природном амбијенту где су пронађене”, истиче Павле Јовановић, УНДП – УН за програмски развој.

На Јадовнику, планини која је пре више од две деценије проглашена за међународно значајно подручје за птице, регистровано је присуство око 140 врста птица.

Растућа је и колонија белоглавих супова, 60-ак парова се гнезди у клисури Милешевке, најнеспретнијих при првом самосталном лету.

“Свакако да су ту и неке друге врсте грабљивица, као што су сури орлови, као што су јастребови и друге врсте, углавном птица грабљивица, које страдају што због директног убијања, страдања што због потенцијалног евентуалног тровања на простору, падања у те неке клисуре, недоступне терене и једноставно због немогућности да полете”, наглашава Милош Радаковић, из Завода за заштиту природе.

Тридесет дана у прихватилишту је очекивано време да се птице, након рехабилитације, врате у природу или, ако се за тим укаже потреба, упуте у зоолошке вртове на даљи опоравак.