У Средњем Банату због дуготрајне суше и труљења - мањи род шећерне репе од очекиваног

Парцелу од 25 јутара шећерне репе, Нандор Ковач из Бечеја је релативно брзо извадио. Машина у једном проходу сече лист, вади корен и утовара га и потом истреса на призму. Оно што је неизвесно је када ће се ова репа транспортовати до шећеране. Недостају камиони, који би у континуитету возили репу. Сваки дан стајања корена на њиви ствара губитке јер корен губи на тежини.

"Та призма је била спремна јуче, јуче је било спремно, а камиона нема. Овај врућ ветар дува, то само пропада. Сутра ће то бити висина од те призме можда десет-петнаест центиметара нижа. Значи толико је већ пропaло, на килажи сам толико изгубио. А не знам шта ће бити на дигестији, не знам шта ће бити на нечистоћи. Али још такву годину нисам имао”, каже Нандор Ковач, произвођач репе из Бечеја.

Проблем је и трулеж. Зато се пре утовара ручно избацује овакав корен шећерне репе. Утовар се врши специјализованом машином која за кратко време напуни шлепер.

Ђерђ Ковач, из Бечеја каже да му треба петнаест - двадесет минута, да натовари, зависи колики је демпер. Ако је већи демпер онда треба двадесет минута. На питање - колико може да се уради за један дан, колико може камиона репе да оде одатле, показује: „Па, могло би ово све да оде да има камиона, тридесет, шта ја знам тридесетпет."

Две компаније у четири шећеране прерађују ове јесени шећерну репу која је засејана на 47.500 ха. Након првобитних прогноза да ће приноси бити већи од 60 тона по хектару, сада од произвођача стижу подаци да ће због дуготрајне суше и труле репе то бити ниже. Најлошија је ситуација у средњем Банату где ће бити парцела са само 20 до 30 тона по хектару.