Како ентузијазам једне Драгане у њено село на Бобији доводи више гостију него што има мештана
У последњој кући на путу за највиши врх Бобије, планине код Љубовије, живи Драгана Обрадовић, девојка, захваљујући чијем ентузијазму, у тај крај, жељни авантура, долазе људи из целе Србије. Протеклог викенда у њеном селу било је више гостију него мештана.
У намери да у село врати младост, Драгана је одлучна. Прилику је видела у лепоти свог свакодневног окружења.
"Драго ми је што је моја идеја која је начета пре пет година успела да се реализује све ове године. Сама трка "Бобија траил" за ово село Савковић значи пуно, јер откада смо кренили са трком доста смо привукли туриста са стране", каже Драгана Обрадовић из Савковића на Бобији.
За праве љубитеље природе, лоши временски услови не постоје. Више од две стотине тркача из свих крајева земље показало је снагу и спремност у суровим условима азбуковачке планине.
"Уживао сам једноставно, дан лепо проведен на хиљаду метара надморске висине, доћи ћу и идуће године", каже Славко Панић, један од учесника трке.
"Много је бенефита што се тиче трчања у природи, посебно ова планина је феноменална и природа иначе, киша је цео дан падала и трка је била баш тешка, али издржали смо", наводи Живана Мркоњић.
На више од хиљаду метара надморске висине све је, кажу, непредвидиво, па и време. Када се густи облаци и магла склоне, поглед са Бобије пружа се од Романије, преко Таре до Фрушке горе
"Заиста сам стекао утисак и тај осећај да овде човек може провести цео живот истраживајући и боравећи на овој планини. И стално напомињем и ширу околину ове планине. Да набројимо ту су и села Горње Кошље, бројни кањони, видиковци, реке, потоци", каже Владимир Панић, организатор трке.
Смештена недалеко од десне обале Дрине, Бобија је локалитет немерљивих лепота. Мештани, кажу, да од туризма очекују много, али добродошлицу желе само онима спремним да природу сачувају оваквом каква јесте.
Коментари