Зашто млади и поред изражених миграција остају у рековачким селима

Рековац слови за неразвијену општину, са израженом миграцијом у веће средине. Ипак у општини коју чини 31 насељено место има младих, који своју будућност виде на плодној земљи предака, у питомом Левчу, познатом по засадима грожђа и воћа. Како се деца и млади друже и забављају на Михољским сусретима села, у Великој Крушевици, али и када оду гости из суседних села, проверавала је наша екипа из Јагодине.

У основној школи у Великој Крушевици овог септембра само један ђак. Ипак двориште је пуно деце из околних села која су дошла да се друже, забављају и сликају.

“Највише волим да се играм и излазим напоље”, кеже једна девојчица и друга додаје: „Па лепо ми је, лепше него у граду. -Шта све радиш кад дођеш у село? -Па играм се идем и тако.”

“Ја имам мојих троје, Николију, Сару и Богдана и у селу имамо баш пуно деце, у школи од 1. до 4. их има десеторо и у вртићу око осморо. Не планирамо да одемо, јер тамо нам је лепо, деца имају свеж ваздух, игралиште, баш им је лепо”, каже Исидора Јовановић из Кавадара.

Током деценија велика је била миграција становништва из сеоских у градске средине.Поједина рековачка села су само двадесетак минута удаљена од Крагујевца па је много оних који су послом у граду а викендом на својим имањима у селу.

“Деца воле да, ту је баба. Баба је исто живела у Крагујевцу, радила као лекар, сад се вратила у пензију, средила кућу, ужива ту, вратила се, унучићи код ње, ето тако2, каже Урош Марковић из Крагујевца.

“Ова манифестација нас је покренула да се школа обнови, обновили смо једну учионицу, направили смо ту једну просторију за забаву младих који су на селу остали, обновили терен,к ошаркашко игралиште и поново је почело да живи наше школско двориште”, наводи Александра Антонијевић из ТО Рековца.

Иако у срцу Шумадије и Србије овај крај остаје без људи и деце и убрзано стари. Сусрети села један су од начина да се млади окупе, друже и одлуче да остану на огњишту прадедова јер су управо млади највеће богатство Левачког краја.

“Кроз ову манифестацију ми показујемо све лепоте овог краја, сво богатство овог краја и сво изобиље које може да дозове оне које воле село да му се и врате и да ето покажемо да наша Србија има тај најлепши део, а то су села”, сматра Мирјана Бићевић, професорка из Рековца.

“Моји планови су да завршим школу сад, наставим факултет и онда план ми је да останем овде да не идем нигде. Ту видим своју перспективу, навикли смо овде родили смо се ту и некако ту нам је најбоље”, каже Нина Недељковић, из Велике Крушевице.

Стефан Ђорђевић, из Велике Крушевице је сада ђак четврте године средње школе ветерине каже да планира да настави живот на селу: “Због здравог живота и мислим да без села нема живота и напретка у Србији.”

Оно што овде људи истичу као предност за живот породице је чист ваздух, здрава природа и чињеница да деца до школе и игралишта могу без пратње родитеља.