Шта мучи пољопривреднике пред јесењу сетву

У Србији је производња пшенице мања за 15,9 одсто у односу на прошлу години. Приближава се још једна сетва пшенице са доста недоумица код произвођача. Због ниских откупних цена житарица пољопривредници нису могли да обезбеде довољно новца за сетву, већина још није купила неопходан репроматеријал, а најављују мању употребу минералног ђубрива како би уштедели. Многи ће се одлучити да овај посао започну што касније у октобру, чекајући кишу јер је приметан недостатак влаге у земљишту.

Минералног ђубрива има довољно у понуди пред јесењу сетву. Статистика каже да је јефтиније за 38 одсто него лане. Произвођачи који сарађују са кооперацијом у селу Арадац, могу га платити и новим родом. Тада ће бити скупље. Што се тиче семена, чека се одлука о државној подршци.

"Сад се десио мали помак у вези субвенција, други део субвенција, али произвођачима то и даље није јасно, нико не гарантује исплату тог другог дела. Када би нама то неко гарантовао без проблема би сејали сертификовано семе", каже Милован Ненин, из пољопривредне кооперације из села Арадац.

Цена меркантилне пшенице се није мењала значајно ове године, па је њено чување донело само додатне трошкове. У околностима када немају зараду пољопривредници прибегавају уштедама које су прво видљиве у сетви пшенице.

"Вештачко ђубриво као што сам рекао већ, смањићемо га. Ако смо сејали 150 кила основног ђубрива по јутру, онда ћемо смањити на сто кила. Што се тиче семенске пшенице, само за основне потребе за следећу годину. Значи неких осам јутара колико ћу ја да сејем семенске. Ово остало сам оставио у јулу после жетве, то ћу да пречистим, урадим и посејем", наводи Павел Захорец, пољопривредник из Арадца.

Да би купили килограм декларисане семенске пшенице произвођачи морају да продају три килограма меркантилне. Малим произвођачима је тешко у ту цену да се уклопе.

"Требало је бар двеста кила жита за сто кила овог што сејемо. И ђубриво тако исто да је", каже Јано Микуш, пољопривредник из Арадца.

Сетва може да почне 5. октобра. Оптимални рок је у наредних двадесет дана. Стручњаци наводе да треба сачекати боље стања влаге у земљишту, јер је например у средњем Банату било за два месеца од 30 до 60 милиметара падавина. Треба најмање још толико. Процене су да ће у Србији бити мање пшенице него лане, око 500 000 хектара у односу на прошлогодишњих 625 000 хектара.