Шта су у последњих 100 година мачванској индустрији и пољопривреди донели мостови

Баш ту где је Сава најшира, а где су дереглије и чамци вековима са једне на другу страну реке пребацивали и за трговину и за живот, гвоздена спона спојила је Шабац са новим путевима развоја. Преко конструкције добијене од Немачке репарације, и дугогодишње грађе, друмски саобраћај кренуо је 1932. године. Две године касније, преко изграђене пруге са дворским возом и краљем Александром Карађордјевићем, отворен је први друмско железнички мост, мост принца Томислава. Име се није задржало, али се задржала везаност града за гвоздену конструкцију, симбол просперитета, али и страдања грађана.

Назив стари и само за железнички саобраћај, добио је скоро пола века касније, 70-их година са градњом нове друмске споне. Из Хемијског гиганта "Зорке", новизграђеним мостом брже су широм света одлазили џакови ђубрива чувене "три 15-ице" и најчистији цинк, а уз "Зорку" град се градио и убрзано развијао. Тзв нови забележио је и привредни просперитет и крах хемијске индустрије и био једина путна спона преко реке ка Срему, више од пола века. Од прошле године на Сави и најновији мост. Спона је 2 обале, али и ауто пута Рума-Шабац, и будуће брзе саобраћајнице ка Лозници. Трећа саобраћајна веза преко реке, нова шанса за брзи транзит и привредни промет. Индустријска зона од 600 ха, уз нову путну инфраструктуру, спремна за нове хале и улагања.

“Предност северозападне индустријске зоне је што је у томе што 288 ха је обухваћено режимом слободне зоне, и између осталог што је северозападна индустријска зона повезана са постројењем за пречишћавање отпадних вода, што је значајан бенефит за инвеститоре и привреднике који у њој послују. До сада је откупљено 85 парцела које обухватају око 460 ха, што је негде око 2 трећине укупне површине зоне. Функционише око 36 фирми које запошљавају преко 5.000 радника и то у различитим гранама индустрије”, наводи Ана Маринковић, из агенције за локални економски развој града Шапца.

Од металопрађивачке, грађевинске, прехрамбене до услужних делатности, заједнички интерес у зони за раднике, град и инвеститоре. Различити производи, различити језици и културе. Шапчани се прилагодили јапанским, италијанским, аустријским, кинеским технологијама, а нови суграђани домаћој свакодневници.

“Волим Шабац и волим јагоду, волим пљескавицу и волимо Сава река, који поред Шабац. Шабац зову Чивијаши, ја не знам шта је чивија”, наглашава Луо Ниан, радник "Минт" Шабац”.

У градском миљеу - вишеструка симболика, у развојном ланцу - недостајућа карика. За нове хале у преосталој трећини зоне инфраструктурно опремљене по пројектима које је подржала ЕУ, парцеле по цени од 12 евра по квадрату уз Саву, и нови мост, су шабачка добродошлица привредницима.

“Нове саобраћајнице су као преко потребна чивија, очекујемо да се што брже закотља наш привредни точак”, закључује Ана Маринковић.