Недовољно места за све трофеје Веснића

Ово је само део збирке пехара и награда Веснића на домаћим и иностраним тркама јер су полице одавно постале премале да се све распореди. Тркачки аутомобили ,рели и трке већ деценијама у крви а презиме Веснић добро познато и међу возачима и љубитељима спорта у региону и Европи.

”Ја сам растао уз тркачке аутомобиле. Тачније 3 дана после мог рођења почела је очева каријера у аутоспорту тако да сам цео живот растао уз ауто спорт,уз трке једна огромна љубав је била у мени”, каже Милован Микица Веснић.

“Ја сам желео да се он бави спортом и усмерио га у фудбал, алии сам знао,кад је имао 12-13 година да од тога нема ништа , да је он пратио моје ртезултате моја такмичења. На пример, трка у Краљеву,  он са 12 година мени даје савет” истиче Милун Веснић.

И отац и син посебно памте своје прве трке и прве пехаре. Милун се такмичио у великој и јакој конкуренцији бивше земље а Микица још и с теретом да, како каже, не обрука оца.

Међутим, та прва трка је била јако добра за мене, завршио сам трећи. И онда се тако ређало, 95. дупла круна на брдским и кружним и после тога наравно међународне титуле и прва места која крунишу неку моју возачку каријеру, додаје  Микица.

За сваку трку неопходно је осим искуства, концентрација, знање, способност и много тога. Возачу али ни другима није лако.

“Он стартује, отац и мајка чекају на старту, за 2 минута треба да се огласи да је стигао на циљ, то је најважније, знате он вози 230 кроз шуму . Ја знам шта то значи” додаје отац Милун.

Пред Микицом су тек нова такмичења а да ће име Веснића потрајати још дуго у ауто спорту, наговештавају и његова два сина - трећа генерација.