Искуства војвођанских ратара због сушне године

Прве процене говоре да је директно због недостатка влаге у земљишту пољопривреда изгубила 130 милијарди динара. Пољопривредна удружења траже да се држава укључи тако што ће прогласити елементарну непогоду и да исплати раније најављиване субвенције. Док се то не догоди, ратари могу само да доносе закључке из лоше производне године у Војводини.

У најтоплијем лету откако се мери температура у Србији са три степена више од нормале и степен више од предходно тропске 2012. ратари су открили да наводњавање у таквим условима није дало ефекта.

"Може заливати одговоре, то само се скува, ништа то велико није. Сад једино решење је кап по кап, само ко ће то исфинансирати" пита се Пајица Црнојачки, пољопривредник из Турије.

Многи размишљају о две и више врста производње током године, па да се бар од једне оствари зарада.

"Што се да приметити да је свака година све топлија и има све мање кише. Можда се треба определити на неку пластеничку производњу. Да имате комплетне услове како пашу тој биљци одређеној", наглашава Богдан Дикић, пољопривредник из Сирига.

Док су кукуруз, сунцокрет и соја углавном скинути са њива и ускладиштени месец дана раније, још траје вађење шећерне репе уз потешкоће.

Ђуро Вуковић, пољопривредник из Кљајићева каже да је и са репом проблем: “Има ко има четири-пет вагона, има ко нема вагон по хектару. Људи су у још једном проблему - репа трули."

Година за нама показала је да се морају примењивати сва достигнућа струке и науке.

"Агротехника мора бити на високом нивоу, друго предусев, треће квалитет земљишта. Мислим да је квалитет земљишта један од водећих фактора и локалне микрокише. Ми смо имали део Темерина где је било 14. и 19. и после 20. и неког јула мале ситне од десет, пет, три литара, то је јако пуно значило", истиче Рудолф Тот, пољопривредник из Темерина.

Удружења пољопривредника шаљу захтеве држави за помоћ. Задружни савез Војводине тражи проглашење елементарне непогоде, а Савез аграрних удружења пољопривредника да се формирају комисије за процену. Штета је премашила сматрају 10 одсто од вредности буџета општине или града, што је један од услова за такву меру.