Сећање на нашу колегиницу Наду Гавриловић

Јуче је, после дуге и тешке болести, преминула наша колегиница Надежда Гавриловић, уредница ужичког дописништва. Сахрана је сутра у 13 сати, на ужичком гробљу Сарића Осоје. Ево приче о њој, кроз њене прилоге и сећања колега.

“Од манастира Свети Никола у Прибојској Бањи до Милешеве, Куманице, Самограда у Бијелом Пољу, Мораче и храма у Подгорици, ово поклоничко путовање води и до Острога, једног од најзначајнијих светилишта на Балкану” -Ово је био Надин последњи стунд ап за незавршену емисију „Чудни су путеви вјере од Лима до Зете“. Није стигла, а желела је...јер све што је почела приводила је крају извештавајући више од три деценије из Златиборског округа. Памте се њена укључења и у телевизијски и у радио програм, по топлом гласу и благом осмеху.

“Први странци овде си стигли пре 5-6 година, ускоро ће, ма којим језиком говорили, надају се, добити и нове комшије и проширити овај златиборски свет у малом... – То што не говоре истим језиком овде заправо и није толико важно јер када треба они се одлично разумеју...” - Ово је инсерт из једне од њених награђиваних репортажа, Наде врсног професионалца.

Јелена Божовић, одговорни уредник редакције Актуелности, сећа се колико је времена провела са Надом: "Биле смо заједно мање више од Основне школе, и у средњој и на факултету, најзад и на послу и читав њен живот може бити само узор. Била је најискренији пријатељ, честит и добронамеран и то је оно што увек могу рећи о њој. Такву је знам и такву ћу је памтити.”

“Неко ко је био прави сарадник, била је смирена, проблеме никад није решавала повишеним гласом, већ договором. Као новинар она је била професионалац какав се само пожелети може, а сви они који су је мимо овог посла познавали знају је као веселу и оптимистичну особу”, каже Зоран Жеравчић, дописник Радио Београда у пензији.

Вера Аксентијевић, колегиница из краљевачког дописништва, подсећа: „Била је сјајан новинар препознатљиве боје гласа и телевизијског рукописа. Наша кућа и новинарство изгубили су великог професионалца и сјајног колегу.”

А дописничка редакција, посебно ужички колектив изгубили су члана породице.

“Листајући Надине уредне белешке тек сада видимо колико је времена у њих уткала што јурећи и у послу и у животу до сада нисмо видели. А ово је тек део оног што нам је подарила, уз пријатељство, за све ове године”, каже Славица Јовановић колегиница из ужичког дописништва, а Наталија Видић, такође из ужичког дописништва додаје: „Тешко ми је наћи речи да се опростим од Наде са којим делим оооогроман кофер успомена, из средње школе, факултета, посла..Биле смо подршка и ветар у леђа једна другој и у радостима и тугама...и приватно и пословно, кујући на оба поља нове планове, али опака болест ју је прерано одвела.”