У школи у Трешњици учитељ и три ђака

У Трешњици код Малог Зворника, у протекле две године, рођене су само три бебе, а одселило се десетак породица. У неким засеоцима многа домаћинстава угашена су заувек, а једину наду за опстанак мештани виде у бољим путевима.

Деведесетих година Доња Трешњица имала је око осам стотина становника, данас скоро три пута мање. У потрази за лакшим животом у питомијим крајевима имања су бесповратно напуштале читаве породице. Међу реткима који су остали су Петровићи.

"Бавимо се пољопривредом, сточарством. Више се одселило за ових осам година него што је дошло, сви су отишли са села, нико неће на селу да живи. Ми смо остали на селу, ја и моја деца", каже Сандра Петровић. из Доње Трешњице.

Живота на селу, каже сеоски учитељ има, али нема људи. У два одељења двадесетак ђака, 60 мање него када је он почео да ради.

"Пре су одлазили мужеви на терен, радили. Мајке са децом су остајале, па је село живело, школа је живела, имали смо пуно ученика. Сада је ситуација таква да млади људи због недостатка посла не виде перспективу одлазе заједно сви, породично одавде", прича учитељ Предраг Спасојевић.

У неким засеоцима овог краја време као да је стало. Без пута ни радне машине, кажу, не вреде много, зато су им волови кориснији од трактора.

"Тешко живе што се тиче путева, данас у 21. веку да свлаче с воловима малину, да пробијају картере на аутима. Ми живимо од малине, од купине тако да врло је незгодно засеоци ови који су мало даље", каже Маринко Којић, председник Месне заједнице.

Тамо где су некада биле њиве, данас је коров. А урушени димњаци на кућама сведоче да у њима одавно нико не живи. Наду да ће се неко вратити одавно су, тврде, изгубили, али и даље верују да ће наћи начин да задрже оне који су остали.