Чачак: На бијеналу сећање на велике уметнице 20. века

- Зашто у Вашој селекцији 32.Меморијал носи назив „Соња.С“?

„Наслов те изложбе има више конотација. Некако се реферира на велику емпациторну историју двадесетог века и почетка 21.века на територију некадашње Југославије и има и ту важну референцу који се тиче феминизма. Значи у неком патријахалном друштву мислим да је јако важно да се помену и некако да се фокусирамо на искуства наших претходница. На искуства жена као што је Надежда Петровић која није била само сликарица него је била и фотографиња на војном фронту и медицинска сестра у рату... И Соња Савић која је била, која је рушила границе естаблишмента културног. “

-Како сте бирали уметнике који ће се представити на овогодишњем Меморијалу, по ком критеријуму?

„То ми је било јако важно да је већина уметника и уметница из регије пошто је то исто неки легаси од Надежде Петровић. Она је била велика Југославенка. И Соња Савић је била глумица која је припадала нашем заједничком културном простору. Значи да та идеја тог простора се рефлектира и у избору уметника из те регије. Позвала сам к сарадњи и уметнике из других простора, простора који су или у рату, или уметнике који су емигранти, који су морали отићи из неких својих земаља. Тако да су ту и Палестинци, Либанонци, Украјинци. Тако да то мислим да некако одражава и дух времена. Ја сам се одлучила да изложим и фотографије Надежде Петровић. Она је била војни фотограф и то је било за жену у почетку двадесетог века већ нешто невероватно. Није се очекивало од жене да носи фотографски апарат мало већ у оно време него ови наши мобители. Још мање се очекивало да жена са фотографом , фотографским апаратом иде на на фронту. Тако да сам направила избор њених фотографија углавном из фронта, из ситуација гдје се она фотографира са својим колегама, са Црвеним крстом. Тако да је то некако избор њених фотографија још додатно поцртава тај аспект духа времена у ком ми живимо. Значи у времену у коме је рат око нас.“