Како се креће водостај Дунава у Србији
Редовна одбрана од поплава биће проглашена данас на току Дунава код Бездана и Апатина, док се почетком седмице то очекује и у Новом Саду. Надлежни не очекују изливање реке и проблеме које су имале земље у горњем току Дунава.
Водостај Дунава и даље расте, а највиши је на улазу у Србију и већ је достигао 500 центиметара, што је граница када се улази у редовну одбрану од поплава. Наредних дана очекује се и проглашење и ванредне.
„Наше прогнозе су да ћемо имати ванредну одбрану од поплава у сектору Бездана и Апатина. А да ће се низводно, значи сектор Богојева, Бачка Паланака, Нови Сад, максимални водостаји кретати ту негде до границе проглашења ванредне одбране од поплава“, каже Игор Колаковић, помоћник директора за техничке послове Воде Војводине.
Граница је 700 центиметара, али се рачуна и на насипе, па се за сада о постављању џакова и не размишља.
„Рецимо на Бездану где данас уводимо редовну одбрану од поплава је висина насипа 921центиметара, а у Новом Саду 925, значи код ванредне одбране од поплава када дођете до 700 центиметара, ви имате још 225, па плус ако су потребни џакови радићемо даље“, каже Владимир Галић, покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
За сада се прати ситуација у Аустрији и Мађарској, а у Будимпешти се очекује највиши водостај до 841центиметара, који ће до наше земље, према прогнозама, ослабити бар за метар.
„Затворили смо све уставе на насипима, црпне станице, бродске преводице. Врши се детаљан преглед и обилазак свих насипа и уводи се дневно дежурство, а када се прогласи ванредне уводићемо ноћно дежурство”, каже Игор Колаковић, помоћник директора за техничке послове Воде Војводине,
Иако је још у магацинима, механизација и друга опрема се припрема, уколико буде било потребе за њом, а надлежни тврде да од предходних великих поплава нису седели скрштених руку.
„Не размишља се осам дана пред увођење редовне или ванредне одбране од поплава, шта ћете урадити са вашим водотоковима, шта ћете урадити са водним објектима, са водозаштитним објектима, са хидро системом ДТД-а и тако даље, него се ради једно дуже време, па смо ми предходних осам година уложили 38 милијарди динара у ове објекте, према томе ми можемо да кажемо да је стање врло задовољавајуће“, наводи Владимир Галић, покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
Већи водостај у Војводини једино се очекује на Дунаву, док на осталим рекама и водотоковима нема значајних пораста нивоа.
Коментари