Сребрни параатлетичар Небојша Ђурић Ужицу донео прву параолимпијску медаљу

Ужичанин Небојша Ђурић донео је свом граду прву медаљу са параолимпијских игара. Његово сребро има посебан сјај после свега што се догађало у Паризу, освајања па одузимања и враћања медаље. Пријатељи, породица, сви који поштују њега и тренера Милоша Зарића, били су синоћ на дочеку, уз трубаче и ватромет, а данас је у градској кући организован свечани пријем.

Сребро је освојио на спортском пољу, а онда му је одузето па враћено. Да се све преживи и доживи требало је много снаге.

“Преживели смо тако што је било прво радовање, па туга па опет радовање. Било је заиста турбулентно, освојили смо медаљу на правди Бога, уз помоћ воље и жеље и својој земљи донели медаљу коју чекамо, ја чекам читаву своју каријеру”, наводи Небојша Ђурић, параоломпијац.

Ових дана је 10 година како сам себе посветио, одрекао се буквално свега јер да будете професионални спортиста морате да будете буквално као режим војника. Зна се када се устаје, зна се када се једе, када се леже, када се тренира и сигурно мисао коју сам имао свих ових година ме довело ту где јесам до медаље своје каријере.

“Много сам пресрећан што је освојио ту медаљу, у мени су толике емоције што не могу да искажем на прави начин. Ова медаља нам је фалила у клубу, фалила мени и Небојши. Ове године нам је 10 година клуба и имамо са овом медаљом негде 18 медаља светских и европских. У тајности смо се надали бронзи, нико није очекивао ово што је Небојша урадио и бацио. Победио је на првом месту себе и себи доказао да може”, истиче Милош Зарић, тренер.

Небојша и Милош су захвални и свима који су били јединствени у подршци за исправљање неправде и враћање заслужене медаље од наших званичника и институција које су биле спремне за подршку на међународном суду до свих људи, не само из Србије.

“Имали смо подршку и из других земаља, од суседних Хрватске, Босне, Македоније, Црне Горе… Верујте, били су толико згрожени и жалосни у том тренутку као да су они остали без медаље”, рекао нам је Небојша Ђурић.

“На срећу, та потврда да је правда достижна је помогла да ови људи буду и овако дочекани, да сопствену сатисфакцију и они доживе, да ми доживимо као стафф њихов и сви који смо годинама с њима и пратимо их и едукујемо се”, наглашава Зоран Мићовић, председник Параолимпијског комитета Србије.

Небојша и Милош су ових дана у Ужицу несумњиво највећи хероји, па с радошћу прихватају и неизбежно фотографисање.