Са севера Војводине плодови зове иду у извоз

Зова све више привлачи пажњу пољопривредника, а разлог су изузетно високи приходи, нижи трошкови узгоја и растућа потражња на тржишту. Ове године суша је узгајивачима смањила профит на границу рентабилности.

Песковито тло на северу Војводине идеално је за узгој воћа и винове лозе, али у последње две деценије има све више засада зове као изузетно рентабилне културе, где се гаји на близу 40 хектара. Просечан род је око 12 тона по хектару за који откупљивачи дају око 4300 евра. На имању Јене Шерфезија из Хоргоша, који има засаде на пет хектара, ове године суша је и поред заливних система десетковала принос.

"Ова сезона је ужасно тешка и лоша за сваку културу, за свако воће. Ми тако рачунамо да неће принос покрити ни потрошену струју за заливање, ни за раднике, ни ништа. Тек онако, из части. да не оставимо на стаблу. Оберемо, али математички скоро немамо рачуна", каже Јене Шерфези, пољопривредник из Хоргоша.

Сваки берач може дневно убрати до 400 килограма зове, а сатница је 350 динара.

"Ујутру у 6 почињемо, до 11, 12 сати беремо зависи колико је наручено, добро је брати", каже Јожеф Берењи, берач.

"Није тешко брати, али већ више не може ни газда да плати од овога, зато што је слаба цена и нема рода", каже Ласло Хорват Катаи из Хоргоша.

Откупљивачи и прерађивачи су заинтересовани за цвет, али плодови зове доносе чак 7 пута већи приход. Све иде за извоз, јер код нас нема организованог откупа и прераде.

"Код нас није баш јака потражња. У Мађарској, у северној Мађарској ове године нагло су повећали потражњу за зовом, значи преко евра нуде и шаљу одмах и шлепер и гајбе и све, а код нас онако", наводи Јене Шерфези, пољопривредник из Хоргоша.

Зова, најчешће сорта „хазберг”, скоро да не захтева хемијску заштиту због чега се сврстава у органску производњу. Познато је да постоји 87 производа од зове, а најчешће се користи у фармацеутској и прехрамбеној индустрији.