Зашто је Сићево више од 60 година непресушна инспирација сликарима

Надежда Петровић дошла је у Сићево 1905. године и окупила најзначајније уметнике, своје пријатеље из Хрватске, Словеније, Бугарске и Србије да би заједно стварали. Колонија је обновљена 1964. године. Уметници 61. сазива најстарије колоније на овим просторима и даље су инспирисани Надеждом и њеним доживљајем Сићева.

Доживљај Сићева је кажу непресушна инспирација, о томе учесници Ликовне колоније, а било их је у 60 година постојања више од 500, говоре увек надахнуто.

„Радујем се што учествујем у раду најстарије колоније, изабрао сам да сликам овде јер сматрам да је природа најбољи уметник, па тако долазим свако јутро и посматрам боје док сунце излази“, каже Динко Ненов, сликар из Бугарске.

Немогуће је кажу уметници не бити инспирисан Надеждом. Немогуће је ни 119 година касније од њеног доласка у Сићево не размишљати о њој.

Борислав Божић, сликар из Хрватске истиче: „Она није била само сјајна сликарка, она је била хуманитарка, она је била алтруиста, она је била велики човекољубац она је била добар фотограф она је жртвовала свој живот за свој народ. И покушавам ходајући овим селом, овим светим селом Сићевом ухватити тај дах Надежде“.

„Први утисак Сићева је блискост, и једна врста сигурности која је обезбеђена од стране Надежде Петровић“, наводи проф. др Ђорђе Станојевић, сликар из Београда.

Милан Хрњазовић, сликар из Ваљева додаје: "Сићевачку клисуру сам имао прилике да видим с пута, сада први пут сада први пут имам прилику да је видим одозго и сама та нова перспектива испирише неке нове идеје".

У данашње време сликари су посвећени свом раду, чини се, на другачији начин. A nајмлађа међу њима студенткиња академије у Бечу Николија Станојевић, би можда попут Надежде, могла да доведе своје колеге.

"Дошли су на Тјентиште са мном, дошли су на Аду Бојану са мном у Црну Гору тако да су пропутовали читав Балкан са мном и ако буде среће да ме позову опет на ову колонију врло бих радо препоручила и њима", истиче Николија Станојевић, студенткиња Академије примењених уметности у Бечу.

Проф. др Ђорђе Станојевић, сликар из Београда наглашава: "Ми смо себе назвали витаминска генерација зато што се одлази на спавање најкасније у 11 сати ујутру се устаје џогира се на стадиону, раде се вежбе, хода се по шуми".

Од слика насталих у овој колонији Галерија савремене ликовне уметности у Нишу има импозантну збирку од више од 1.000 дела.