Власотинце: Зашто млади неће на занате

Неке од најлепших и најраскошнијих зграда у Србији зидали су мајстори Црнотравци, али нажалост у Црној Трави грађевинци се одавно не школују. Од прошле године „оператере основних грађевинских радова" нема ни Техничка школа у Власотинцу. Зидара, тесара, армирача, керамичара нема ни на тржишту рада, а млади неће занате.

Од зидара, електричара до керамичара. Десетак заната потребно је за завршетак 1800 квадрата Тренинг центра Техничке школе у Власотинцу, вредног 2,5 милиона евра. Међу радницима и бивши ђаци школе.

„Има посла, ради се стално, може се добро зарадити, тако да све у свему није лоше, мора се радити било који посао", каже Марко Стојичић, керамичар из Власотинца.

Породичну традицију наставила су и браћа Стојковић. Алекса је прва генерација грађевинског смера који је објединио зидаре, тесаре, армираче. Душану је брат био узор. Занати у прстима нису их спречили да крену ка академског звању.

„На практичној настави су нас научили да радимо доста тога као на пример што је зидање, малтерисање, постављање подних подлога као што је постављање керамике, глетовање", наводи Алекса Стојковић, студент грађевинског инжењерства.

„Преко лета са оцем радим керамику, а кад крене школска година у Нишу на Вишу", каже Душан Стојковић, студент грађевинског инжењерства.

Од 24 ђака пре 6 година до ниједног заинтересованог лане. Техничка школа занатлије грађевинске струке више не школује.

„Ми их радимо кроз неки процес образовања одраслих, али је неминовно да морају да иду и кроз формално образовање. Нешто треба ту да се уради то су веома тражени занати, веома плаћени, али једноставно треба да се та свест код деце и родитеља пробуди", каже Миливоје Ђорђевић, директор Техничке школе у Власотинцу.

Уместо грађевинског техничара ове школске године одобрен је архитектонски техничар. Остали су им руковаоци грађевинским машинама за које посла увек има.

„И више ко хоће да ради, код ових младих мало то теже иде, - али ваш син иде вашим стопама - па трудимо се да га обучимо, да га научимо", каже Дејан Јовић, багериста.

Од 11 образовних профила овде је чак 9 у дуалном систему. Ове године најтраженији је био техничар мехатронике.

„Упало ми је у око да будем фризер, али сам одустао од тога, јер ме више занима програмирање”, каже Анђел Стајић, ученик првог разреда Техничке школе у Власотинцу и додаје да је ретко који његов друг отишао на занат.

Ђорђе Петковић, ученик првог разреда Техничке школе у Власотинцу мисли сматра да млади неће да се баве занатом можда зато што им је тешко или их мрзи.

Ни некада чувена Грађевинска школа у Црној Трави читаву деценију грађевинце не школује. Млади очигледно мистрије, глеталице, лопате не желе у рукама. У постојбини грађевинских печалбара су постали музејски експонати.