Надалеко препознатљив стапарски ћилим

Сомбор и његова околина светски су познати и по ћилиму. Традиционална рукототворина жена из западне Бачке, односно из села Стапар неизоставни је дипломатски поклон покрајинске и републичке Србије, али и Народне скупштине.

Стапар говори тајнама и легендама, а у њима су извори речи. Сваку претворе у нит, стрпљиво преплићу најлепше шаре, ткају сећања, приче и предања, која се преносе столећима. За пар ћилимова, кажу, могло се купити јутро земље, био је мерило богатстава породице.

“Богате куће су имале ћилиме, а сиромашне су имале поњавице. Стапар још увек има старих ћилима око 1.500 комада свака кућа. То је нематеријално културно наслеђе које се преноси с колена на колено и дан данас”, наводи Мира Ковачев, председница Удружења "Стапарска ружа".

Да би се сачувале аутентично стапарско ћилимираство, Верица, Мира и Љиљана кренуле су стопама својих чукунбака. Основале удружење и после пет деценија паузе, оживеле и разбој и ћилим.

“Треба нам око 600 радних сати да се изаатка један тако велики ћилим. Ја и колегница смо ткале тај ћилим. Захтевно је, проводиле смо по 8 сати смо седеле и ткале”, истиче Љиљана Бошков, ткаља из Стапара.

Верица Мијатовић, такође ткаља додаје: “Тешка је техника клечана, самим тим што ми имамо пуно детаља, пуно ружа, пуно колорита. Ружа сама има минимум три нијансе, исто тако и лист и онда то захтева и време”.

Иако су гледале баке и мајке, требало им је време да савладају занат. Најлакше је кажу ткати. Најважније, научити наснивање. Има ту и математике од израчунавања дужине и ширине нити, величину брда.

“Да уклопиш и детаљ и ту ружу у 40 сантиметара, 60, 20. То све мораш унапред да прорачунаш да би знао и да та ружа буде центрирана и да има све свој почетак и крај и мора да изгледа лепо. Баш по ружи и мотивима цвећа препознатљива је Бачка рукотворина. Гаранција квалитета, ознака “Најбоље из Војводине”, објашњава Верица.

Ћилим се некада ткао од вуне оваца расе цигаја и био је или бео или сив. Касније се стрека фарбала и добијан је раскошан колорит. Стапарски ћилим био је обавезан део девојачког штафира и поклањао се куму на венчању.

Као дипломатски поклон стигао је широм света. Многима је запао за око, па и принцу Чарлсу, приликом посете Новом Саду пре осам година. Део породичног наследја породице Милић, завршио је у Бакингемској палати.

“Стигло ми је писмо годину дана касније у коме се принц Чарлс данашњи краљ захваљује мени на поклону који сам послао и он и његова породица желе ми добро здравље и много среће и успеха у животу”, наглашава Дејан Милић, из Стапара.

А, срећа за стрпљиве и упорне Стапарке је подмладак који наставља магију ткања.

Софија Ковачев, из Стапара каже да је поносна на себе што се укључила на време у Удружење: “Сада знам да ткам и могу то знање да пренесем и на друге младе људе”.

Ћилим се и данас ставља на фијакер, када прохода дете прелази преко њега да би му живот био посут цвећем, присутан је и у чину венчања. У Стапару, уз звук разбоја и шум струна наслеђе, живи.

понедељак, 25. новембар 2024.
9° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње